Vremeplov: krug dvojkom 1949. godine

Četiri godine nakon kraja strahovitog rata na gradskim ulicama nema više Nemaca, ali nema više ni kralja i monarhističkih obeležja. Beograd je prestonica novog komunističkog društva, ali kako je izgledao sam grad u to vreme?

Nije tu bilo solitera, novih perifernih naselja, leva obala Save je još uvek bila bara gde su se videle strašne ruševine ratnog logora na nekadašnjem Sajmištu i usred toga put za Zemun.

Bilo je mnogo udžerica i srušenih zgrada kao traga ratnih razaranja, i kada biste ušli u neki vremeplov, šta mislite kako biste se snašli u tom Beogradu?

Mapa Beograda, bar u njegovom užem jezgu, izgledala je veoma slično današnjoj. Ovako bi izgledala vožnja krugom “dvojke”, čija se trasa nije ni za metar izmenila od tada.

Ako biste vozom stigli u posleratnu prestonicu, na stanici kod Savskog trga mogli biste da uđete samo u tramvaj broj 2. Nije radila devetka, ni sedmica, a zemunska četrnaestica nije prelazila most jer je bio srušen.

Istina, tu je bio današnji Stari savski most, ali samo kao privremeno, iznuđeno rešenje za drumski i pešački saobraćaj koje će opstati nekim čudom sve do 21. veka.

Najpre, umesto “Savske” ulice na tabli biste zatekli natpis “Štrosmajerova“, ali bi u produžetku trase, na koju god stranu da krene, bar ulice Karađorđeva, Nemanjina i Balkanska bile dobar orijentir svakom putniku u ovom vremeplovu jer su se i tad tako zvale.

Na raskrsnici sa Kneza Miloša mogli biste da vidite i tramvaje koji su se klackali ka Čukarici i Rakovici – 13 i 3 – i to skrećući iz Nemanjine upravo u tu ulicu. Ove linije će voditi tuda sve do 1962. godine kada će dobiti nove šine u, sada već – Savskoj.

Trinaesticom ne biste završili baš na Banovom brdu, već kod Ade, a trojkom biste mogli da obiđete stari, prelepi Topčiderski park. I u to vreme morali biste da prođete Bulevarom vojvode Mišića, pokraj Senjaka i Starog železničkog mosta.

Videli biste tu i “ćiru” za Obrenovac, a ljudi oko vas spominjali bi Carevu ćurpiju i Gospodarsku mehanu kao orjentire.

Ali, dobro, odosmo sad sa kruga dvojke, pa da se vratimo na nju sa padina Topčiderskog brda…

Nastavite li Nemanjinom ka Slaviji, tu bi još bila Ulica svetog Save, ali bi vas malo zbunili nazivi Maršala Tolbuhina i Maršala Tita, ako ste pripadnik mlađe generacije.

Maršala Tita bila je zamišljena kao glavna ulica, dočim je i ponela ime predsednika države. To više nije bila Kralja Milana, a put do Terazija već tada je bio moguć – trolejbusom.

Malo je naziva u tom trenutku bilo promenjeno us trogom centru grada. Snašli biste se u Brankovoj, Knez Mihailovoj, Carice Milice, Hilandarskoj… Ali, zbunili biste se kada biste videli Staljingradsku, umesto Makedonske.

Daljom vožnjom dvojkom Ulicom Narodne republike (danas Beogradskom) stigli biste do čuvenog bulevara, koji je dugo kasnije bio poznat pod imenom Bulevar revolucije, ali se u momentu ove naše vožnje zvao – Bulevar crvene Armije.

Tu negde biste presekli i Krunsku ulicu, ali kroz prozor još uvek očuvane predratne “Brede” koja brekće uzbrdo, videli biste tablu sa natpisom Moskovska.

Sa vaše desne strane bio bi današnji Vračar, ali ovde ga vidite kao IV beogradski kvart. Vodite računa da se imenom Veliki Vračar nazivalo uzvišenje Zvezdara, gde se nalazi opservatorija.

Kod Tehničkog fakulteta skrenuli biste u Ruzveltovu, baš kao i danas, pa u 27. marta. To je današnja Kraljice Marije, ali pošto je jugoslovenskom kralju odlukom nove vlasti bilo zabranjeno da se vrati u svoju zemlju, ni njegovoj majci nije bilo dozvoljeno da zadrži ime ulice. To će biti ispravljeno tek u naše vreme.

Kada biste se približili centru grada, presekli biste Ulicu 29. novembra. Iako se više ne zove tako, svi bi dobro znali gde se nalaze kada bi videli i ovu staru tablu!

Zatim biste se klackali kroz Džordža Vašingtona i dorćolskom Cara Dušana, Preko Tadeuša Košćuška stigli biste do Kalemegdana i Knez Mihailove, a potom se spusili do Pristaništa. Ništa vas tu ne bi zbunilo.

Zoološki vrt bio je na istom mestu, pa čak i jedna jedinka u njemu, koja se i danas može videti, bila je tada živa: aligator Muja!

Ako tu siđete iz tramvaja da malo prošetate, lutajući ulicama Dorćola ne biste se izgubili – tu su i tada bile Strahinjića Bana, Gospodar Jevremova, Gospodar Jovanova, Studentski trg, Višnjićeva, Rige od Fere…

Ukoliko biste poželeli da se još malo vozite tramvajem i presednete na neke druge linije, mogli biste da odete Trg Dimitrija Tucovića i tu sačekate 10-ku. Njim ćete se voziti sve do Trošarine, uz Bulevar vojvode Stepe, a sa leve strane će vam biti Marinkova Šuma. Nepoznato je u kom trenutku će ona prerasti u Baru.