Kako su se “lomila koplja” od Pozorišnog do Trga republike
Svetske metropole imaju svoje velike i nadaleko poznate trgove. Današnji Trg Republike, kao centralni beogradski trg, gde se narod oduvek okupljao, gde je bila prva tramvajska okretnica, kojim su prolazili fijakeri, mesto ideja ali i raznih događaja svojevremeno je nosio
Kad su “mimoze” iz Pinosave osvojile Beograd
U osvit Drugog svetskog rata na ovim prostorima u tadašnjim novinama objavljena je neobična priča o - cvećarkama. Naslovljen je tekst „Na prestoničkim ulicama sve su naše violetere snaše iz Pinosave“, a dalje se objašnjava da „zumbule, narcise, mimoze
Braća i blizanci: beogradski soliteri ali u Užicu, Subotici i Mostaru
Šezdesete godine - procvat betona, masovne stanogradnje i san o državnom rešavanju stambenog pitanja doneli su nam mnoga manje ili više uspešna dela socrealističke arhitekture. Neke zgrade postale su simboli gradova ili kvartova, druge su, pak, "ukrašavane" neslavnim imenima i
Prva žena koja je čuvala beogradsku istoriju i kulturu
14. avgusta 1895. godine vinogradar Lazar Ilić i njegova supruga Marija (rođena Opačić) iz sela Pađene (blizu Knina) dobili su najmlađe, trinaesto dete. Bila je to devojčica Marija koja je imala sreću da bude poslata na školovanje, jer joj je
Sva čuda “Vlajka Marsovca”
Poslovi vezani za knjige oduvek su važili za nesigurnu luku u kojoj, uglavnom, opstaju samo oni najuporniji, dok su ostali osuđeni na tavorenje, besparicu i večitu jadikovku nad zlom sudbinom i nemaštinom. Takav je slučaj i sa većinom pripadnika knjižarskog
Prva non-stop knjižara otvorena 1997. godine
Poput drugih svetskih metropola početkom 1997. godine i Beograd je dobio knjižaru u kojoj su knjige i strani časopisi mogli da se kupuju - non stop. Tako su ljubitelji pisane reči i u pola noći mogli da svrate u radnju
Beogradske ledonoše: ljudi sa utrnulim prstima
Danas ih više nema. A bilo je toliko teško raditi njihov posao, da je i bolje što ih nema. Evo i ovo leto kao i svako drugo toplo je, možda čak i toplije sada nego što bi trebalo. I svi traže
Najpoznatija gradska prečica bila je to oduvek
Stari i novi deo Beograda naizgled su povezani dobro uskim ulicama na padinama terazijskog grebena - zato je i prokopan Terazijski tunel kao glavna saobraćajna magistrala i žila kucavica centra grada. Ali, nekim čudom pešacima za prolaz od savske padine
Male tajne velikog ostrva – Galijaš
Duboko u zaštićenom području Velikog ratnog ostrva skrivena su dva kanala od životne važnosti za kompletan životinjski i biljni svet ove ogromne gradske oaze - Veliki i Mali Galijaš. Veliki Galijaš dug je čak 800 metara, širok 30 i dubok 2
Izgradnja asfaltnih autoputeva oko Beograda 1937. godine: “Neće više biti blata!”
Pažljivim čitaocima novina, pre 85 godina, pažnju je mogao da privuče interesantan, ali skoro pa i pomalo utopijski, tekst u listu Politika 16. avgusta 1937. godine. U nadnaslovu je pisalo „Asfalt zamenjuje blato“, naslov je bio „Automobili će voziti kroz Šumadiju