Stari i novi deo Beograda naizgled su povezani dobro uskim ulicama na padinama terazijskog grebena – zato je i prokopan Terazijski tunel kao glavna saobraćajna magistrala i žila kucavica centra grada.
Ali, nekim čudom pešacima za prolaz od savske padine pa do Trga republike i Knez Mihailove nije ostalo mnogo opcija. Ustvari…
…Na raspolaganju su im strma i bučna Prizrenska koja pri tom vodi okolo na Terazije, još strmije stepenište preko Terazijske terase koje isto ne vodi na Trg, zaobilazna Carice Milice i, konačno, ona Jedna Jedina koja vodi gde treba.
To je glavna “pešačka magistrala” celog Beograda – Sremska ulica.
Glavna stanica za odlazak na Novi Beograd, u Zemun, pa i u delove Čukarice i Rakovice jeste Zeleni venac, najužurbanija i najprometnija gradska okretnica.
Ali, da biste došli do centra grada morate da prođete kroz onaj famozni podzemni prolaz na Z.vencu, a potom da se uspete uskim stepenicama do – Sremske.
Tu su koraci brzi i nema mnogo zaustavljanja, ljudi žure – s jedne strane na autobus, s druge strane ka Trgu republike i Terazijama. Sremska je samo prolazna stanica.
Tako je jedna od najkraćih gradskih ulica, zapravo, jedna od najprometnijih u gradu. Putovanje sa leve na desnu obalu Save za većinu podrazumeva i ovaj put na kom koraci nikada ne prestaju.
Ljudi se obilaze i mimoilaze, prepliću i ponekad sudare. “Pardon” je reč koja se u Sremskoj sigurno čuje često kolko i u gradskom prevozu. Potrebno je malo i umeća da se “izvučete” a da nikome ne presečete put.
Sremska ulica poslednjih decenija bila je potpuno devastirana. Ona je pešačka zona, ali asfaltirana, pa su se u njoj redovno sretali i četvorotočkaši (o dvotočkašima da i ne govorimo). Sve je prepuno grafita i sivila, a šljašte samo svetleće reklame i LED panoi na menjačnicama, pekarama, kioscima.
Iznad same ulice nalazi se i jedan plato na kome je trava uvek žuta – tu je nekada bio bazar sa tezgama, prava mala buvlja pijaca.
Ideja je bila da se plato uredi, ali trava nije mogla da opstane bez dovoljno vode i zemlje. Naime, reč je o betonskoj površini ispod koje se nalazi Terazijski tunel.
Došlo je vreme da se ulica uredi i da njen izgled bude dostojan centru grada. Sređuje se deo Ulice maršala Birjuzova na samoj granici sa Sremskom i kompletna Sremska ulica.
Veći deo Maršala Birjuzova već je uređen i na potezu do garaže pretvoren u pešačku zonu. Uređenjem Sremske ulice čitav kraj postaće jedna celina.
Kada se budu uredili i podzemni prolazi na Zelenom Vencu i kod Albanije čitav ovaj pešački koridor izgledaće potpuno drugačije. Onda će i neminovnost prolaska kroz ovu beogradsku prečicu umesto muke biti zadovoljstvo. Konačno.
Naslovna fotografija: Sremska ulica tridesetih godina, foto: B.Jovičić
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
