Jedan od simbola gradskog prevoza, neuništive “pečurke“, i dalje mogu da se vide u pojedinim delovima Beograda, posebno na periferiji, gde ranije nije bilo nikakvih nadstrešnica.
I ne samo to – žute i narandžaste pečurke nicale su širom Jugoslavije.
U našem gradu postavljale su se od davne 1972. godine. Jednostavnog dizajna i, mada se neki ne bi danas saglasili, za sedamdesete godine i te kako modernog, “pečurke”, kako su od početka prozvane nove nadstrešnice, počele su da niču po celom gradu.
Preživele su i devedesete godine, ratove, sankcije, digitalizaciju, opstaju i danas – dovoljno je samo da se lepo ošmirglaju, ofarbaju i ponovo su kao nove.
To je tajna njihove dugovečnosti. Ali, iako su upečatljivog dizajna i definitivno postale simbol javnog prevoza u gotovo svim gradovima, “pečurke” su od samog početka bile na meti kritika.
Da biste se sakrili od kiše morate stati baš uz sam stub – jedan jedini nosač pojedinačne pečurke. Oni koji ostanu na rubu sigurno se neće potpuno zaštititi od padavina, žalili su se građani u pismima novinama, preteči današnjih komentara na portalima.
A vetar – tu nema zaštite, “pečurke” su večita promaja. Nevolja je i kada upeče sunce, pa hlad “pobegne” nekoliko metara dalje od stanice – u park, jarak, tnje, granje, na zgradu, kuću ili, pak, na ulicu.
Ipak, ima neke vajde od “pečurki” kada su nanizane.
Od toga koliko je neka stanica bila prometna zavisilo je i koliko će nadstrešnica biti postavljeno u jednom redu.
Jedna jedina pečurka bila je prava retkost, a tamo gde je bilo potrebe nanizalo bi se i četiri-pet komada. Sve površine su, po pravilu, korišćene za nedozvoljeno oglašavanje.
Debeli stub idealan je za oglase, koje neće kvasiti kiša, a putnici u dokolici čitati.
Iako su masivne i večne, “pečurke” imaju još jednu manu: svaku nosi po jedan stub i u slučaju udara vozila u njen vrh, ona će lako biti oborena.
Tako su “pečurke” jednom prilikom kao domine popadale kod opštine Novi Beograd!
Modernije nadstrešnice za gradski prevoz, sa sve reklamama i neonskim osvetljenjem, pojavile su se tek u naše vreme. Danas, na većini stajališta postoje moderne čelično-staklene nadstrešnice sa ili bez reklama, a mogu se videti i druga tipska rešenja koja ni najmanje ne podsećaju na svoje stare prethodnike.
Ipak, i ovde se ponovila istorija: novim nadstrešnicama mane je našla – beogradska štampa. I to još u vreme kada su počele da se postavljaju.
“Nastrešnice, ili “pečurke” – kako ih građani zovu, postavljaju se ovih dana na beogradskim autobuskim stanicama. Sigurno je da one imaju vrlo lep estetski izgled, ali je isto tako sigurno da ne mogu da zaštite putnike od nevremena. Ove nastrešnice su podignute da imaju neku praktičniju funkciju, osim što lepo izgledaju, a one ni od kiše ne mogu čestito da zaštite, a nekmoli od snega i hladne košave.“, pisale su pre par godina novine.
Tako da, bile u pitanju narandžaste pečurke iz sedamdesetih ili savremene stanice iz 21. veka, jedno je sigurno – negde ćemo im već naći manu.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
