Da i ministri odgovaraju
Srbija je u drugoj polovini devetnaestog veka, premda još uvek vazalna prema Turskoj, bila jedna od retkih evropskih zemalja koja je imala zakon koji je utvrđivao odgovornost ministara pred Narodnom skupštinom. Ustav iz 1869. godine, u narodu poznat kao Namesnički
Duga bitka za srpsku prugu protiv tri imperije
Danas nam je skoro pa potpuno nepoznato da je mala, i još uvek vazalna u odnosu na Otomansku Tursku, kneževina Srbija još 1851. godine počela da razmatra - izgradnju železničke pruge! Srbijom je u to vreme vladao knez Aleksandar Karađorđević koji
Kako smo dobili “papir” za slobodno putovanje
Počela je sezona godišnjih odmora i u posebnoj putnoj groznici, rezervišemo destinacije koji mame sa interneta i reklama turističkih agencija. I obično tada, u zadnjem minutu pred polazak, proveravamo datume isteka pasoša - bez koga se na put ne može. I
Prve škole na mestu gde će kasnije izgoreti Narodna biblioteka
Dok generacije mladih umetnika u našem vremenu stasavaju na Akademiji likovnih ili Primenjenih umetnosti u Beogradu, znameniti srpski slikari i vajari 19. pa i 20. veka, svoje prve likovne korake učili su u inostranstvu. Priča o tome kako i kada
Prestonica Srbije za jedan dan
Niti manjeg mesta, niti značajnije uloge u istoriji Srbije: malo ko bi danas na karti mogao da pronađe selo Pećani. Skriveno između Ostružnice, Umke i Velike Moštanice, praktično stešnjeno i nejasno odvojeno od ostatka ovih razuđenih naselja, Pećani, danas deo
Beograđani i okupatorska propaganda – oglasima protiv “kruha” i latinice
Bedan je bio život pod okupacionom čizmom u Beogradu tokom Prvog svetskog rata: strepelo se za goli život, za najmilije i za to šta nosi sutrašnji dan. Hoće li biti korice - kruha? Okupatori na Terazijama slave roďendan austrougarskog cara Franje
Trnovit put do prve muzičke škole u Beogradu
U tek oslobođenoj Srbiji u 19. veku započelo se sa radom na svim poljima, kako politike, ekonomije i prava, tako i nauke, kulture i umetnosti. Iako su finansijske prilike onemogućavale brži razvoj svih oblasti života, već za prve vlade kneza Miloša
Hram srpske vojne i nacionalne istorije srušen zbog “Generalštaba”
Sve one velelepne građevine što se i danas daju videti uz Ulicu kneza Miloša i bližoj okolini nastajale su kao plod realizacije upravo kneževe ideje da tu smesti državni, vojni i administrativni centar srpskoga Beograda. Nažalost, zbog silne želje nekih da
“Ženska deca ne smeju učiti u istoj sobi sa muškima”
Izgnanstvom Turaka i sticanjem nezavisnosti Srbije 1833. godine, društveni status žene počinje da se polako menja. Korak po korak, ona se odmicala kućnog praga i okretala spoljnom svetu. Jedan od najvažnijih faktora novog odnosa prema ženama bio je i početak školovanja
Banjalučka, Kafanska, Muftijina, Sirotinjska… kako se zvalo prvih 40 ulica u Beogradu
Samo najtvrđi kamen odoleo je najburnijim vremenima, od 15. do 18. veka, u kojima su se hrišćani i osmanski Turci borili za Beograd. A tek je uskrsnuće srpske države u 19. veku donelo vreme u kojem je grad počeo da u