Zašto su nam bili suštinski važni “bugarski baštovani”
U nekadašnjem Beogradu postojao je jedan izraz koji se već dugo ne koristi i potpuno je zaboravljen, ali je u jednom trenutku bio sveprisutan: "bugarski baštovan". Taj izraz je bio sinonim za vrhunskog povrtara, bez obzira na to da li je
Vrste koje je progutao razvoj
Intenzivnim razvojem nakon Prvog svetskog rata, od 1919. godine, Beograd je brzo menjao svoju fizionomiju. Ono čega je juče bilo, danas više nema, a ono što je danas već sutra je postajalo prošlost
Aman Dament koji je od seljaka napravio građane
Beograđani su 1934. godine dočekivali najneobičniji 1. april. Čaršija je bila bukvalno u stanju pripravnosti! Spremalo se nešto do tada neviđeno - ogromno proširenje grada! - Stanovnici Zemuna, Višnjice, Mirijeva, Velikog i Malog Mokrog Luga, Kumodraža, Jajinaca, Resnika, Kneževca, Žarkova, Železnika, Borče,
Nestanak beogradske narodne nošnje
Završetak Drugog svetskog rata doneo je veliku prekretnicu u svakodnevnom životu. Ne samo politički već smo se nekako odjednom svi odrekli tradicije, prihvatili moderne trendove i, rekli bismo, savremeni život kakav i danas poznajemo. Odrekli smo se tako i -
Piroman, Prkosava, Leskovac – sela sreza beogradskog
Beograd nije samo grad sa svojim užurbanim, gusto izgrađenim ulicama i vrelinom asfalta. Beograd je i jedan od 5 velikih srpskih regiona, a pod svojom upravom ima pozamašan deo Srema, Banata i - naročito Šumadije, pa čak i Posavine. Drugim