Aman Dament koji je od seljaka napravio građane
Beograđani su 1934. godine dočekivali najneobičniji 1. april. Čaršija je bila bukvalno u stanju pripravnosti! Spremalo se nešto do tada neviđeno - ogromno proširenje grada! - Stanovnici Zemuna, Višnjice, Mirijeva, Velikog i Malog Mokrog Luga, Kumodraža, Jajinaca, Resnika, Kneževca, Žarkova, Železnika, Borče,
Današnja utopija bila je realnost: 3.000 košnica u centru grada
Zamislite, šetate centrom Beograda, ali umesto buke automobila i mirisa kaldrme i popločanih ulica, u rano leto vaša čula obuzme neprekidno zujanje pčela i opojna nota cveća koja dopire sa krovova i iz skrivenih dvorišta višespratnica. Zvuči kao utopijski projekat
Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Požar na Karaburmi – kad radnici životima spašavaju fabriku
Jaka fabrička sirena oglasila se 5. maja 1934. u ranim jutarnjim časovima. Dugo isprekidano pištanje pozivalo je u pomoć. Iako je pogon bio na Karaburmi, zvuk se čuo čak do Kneževog spomenika. Sirena za uzbunu sa Karaburme čula se čak do
Litija u plamenu na Prestolonaslednikovom trgu
Spasovdanska litija veliki je praznik za Beograd. Beograđani su se i pre Drugog svetskog rata okupljali uz trasu kojom je prolazila, poštujući veru I tradiciju. Ali, jedno od tih okupljanja se umalo nije završilo tragično. Tog 18. maja 1934. godine
Umesto blagostanja – iseljavanje iz Beograda
„Dok se beogradski reon proširuje, dotle se uži Beograd smanjuje“ naslov je teksta kojim je nedeljnik „Narodno blagostanje“ u maju 1934. godine reagovao na pojavu da se narod počeo da iseljava iz prestonice! Šta se to zbilo? Masovno se posle Prvog svetskog
U inat fašisti: “gangster crnac” u kafani “Trandafilović” na Vračaru
Ono što se do dana današnjeg iz ove priče očuvalo jeste samo - mesto događaja. Istina nešto izmenjeno, sređeno, osavremenjeno, a opet, nekako, i dalje ostalo u onoj epohi. Jer, ostao je na Vračaru i jedan platan u dvorištu tog glasovitog
“Pevaj Žiko!” – kad bogataš diktira štimung
Gramofoni i radio aparati su u Beogradu menjali Cigane na dočeku Nove 1934. godine. I mada je akademik i profesor, legendarni Mihailo Petrović Alas, koji je na svojoj violini izvodio čak 840 kompozicija., propovedao da je prava muzika za dušu „kafanska bolje reći ciganska"
Kockanje u Beogradu: od evropskog “velemajstora” do “Džokej kluba”
Svaki velegrad ima svoje podzemlje i što je grad veći to je i podzemlje razgranatije i poznatije. Tako je i naš glavni grad odvajkada imao svoje. Ono što ga je karakterisalo u epohi između Prvog i Drugog svetskog rata, bila
Majka sa 11 dece prozvana “Ponos Beograda”
Nije se samo na selima nekada rađalo mnogo dece. I Beograd je imao porodice sa više od desetoro… Iako su oskudevale u mnogočemu, bile su složne i srećne. I s optimizmom gledale u sutrašnjicu. Baš kao junakinja ove priče. A