Svi gradski satovi

Da li znate gde se u Beogradu nalazi Olimpijski sat?

Odbrojavao je dane i sate do Olimpijskih igara 2012. godine koje su se održale u Londonu.

Trinaest godina kasnije, ovaj neobičan sat sa ne tako upadljivim plavim brojevima i dalje “kuca”, ali ne više odbrojava vreme do nekog događaja, već pokazuje koliko je sati. Nalazi se na početku Terazijske padine, na drugoj strani Balkanske ulice od ulaza u legendarni hotel Moskva.

Ovaj sat postavljen je blizu mesta gde je davne 1910. godine osnovan Srpski olimpijski klub. Prestonici ga je poklonila jedna kompanija, koja više i ne nosi tadašnje ime, a poklon se, tvrdilo se, lepo uklopio u pogled sa samog vrha Terazijske terase.

Problem sa ovim satom bio je u tome što je zbunjivao prolaznike, bar one neupućene u to šta sat pokazuje. Pa bi umesto informacije o tačnom vremenu dobijali neki, njima nerazumljiv, podatak. Odmahivali bi rukama i nezadovoljni odlazili dalje.

Satovi su simboli grada, dugo je najpoznatiji sat bio na Trgu republike – tzv. Milenijumski sat, mesto sastanka još iz doba kada nisu svi imali mobilni telefon.

Upravo taj sat je otkucao ponoć i prve sekunde 1. januara 2000. godine, po čemu je i dobio ime.

Predstavljao je za to vreme modernu konstrukciju koja je kombinovala staklo i čelik. Zbog svog oblika, na tadašnjem, već dobrano zapuštenom, trgu delovao je kao da je strano telo. Bio je i analogni i digitalni, ali vreme mu je otkucalo, pa je uklonjen kada je trg obnovljen posle mnogo decenija.

Ipak, dok se rekonstruisao Trg republike, sat je bio na popravci i sada se nalazi na novom, daleko prikladnijem mestu – kod Beogradske arene.

Sam Trg republike ima pogled na tri časovnika – jedan je na Domu vojske, drugi na palati “Reuniona”, a treći se nalazi na fasadi Narodnog muzeja.

Poznati su i satovi koji se nalaze kod Biblioteke grada Beograda, na Sabornoj crkvi, Karađorđevom trgu u Zemunu, Zapadnoj kapiji Beograda, ali i sunčani sat na zgradi u Glavnoj ulici, kod Robne kuće u Zemunu.

Jedan od većih beogradskih satova koji se veoma lepo uklapa u ambijent nalazi se u Knez Mihailovoj ulici. U pitanju je veoma jednostavan zidni sat, koji krasi veliku neiskorišćenu belu fasadnu površinu. Iznad njega nalazi se upečatljivi logo proizvođača, a neobično za ovaj sat je što se automatski podešava, putem radio-talasa.

Ali, jedan od najstarijih beogradskih satova nalazi se na Kalemegdanu – u pitanju je kula kojoj je sat, praktično, jedina namena. To je Sahat-kula, visoka 27 i po metara. Sat na njoj kuca još od sredine 18. veka.  

I pored toga što danas svako na ruci nosi sat – analogni, digitalni ili pametni, i pored mobilnih telefona koji su danas zamenili ne samo časovnike, već i stanične table, papirni novac, platne kartice, mape, novine i imenike, neke stvari se ipak ne menjaju kroz vekove. Podignut pogled uvis, ka masivnim kazaljkama nekog javnog časovnika – izgleda da je večna navika. A zvuk njegovih otkucaja, koji se širi prostorom, neizostavan je deo gradskog identiteta.