Slobodan M. toliko je bio uzbuđen posmatrajući “večiti derbi” 1985. godine da mu je na tribinama, naočigled svih, stalo srce!
Utakmica koja se na stadionu JNA igrala u četvrtfinalu Kupa Jugoslavije 13. marta 1985. između Partizana i Crvene zvezde nije prestala, a u haosu i gužvi pomoć je jedva stigla, nažalost prekasno za Slobidana M. Ipak, način na koji je Hitna pomoć (ne)reagovala najviše je uznemirio javnost, kada su se saznali svi detalji.
Dežurni lekari na stadionu su morali da dugo pešače i provlače se, sve je bilo presporo i, spolja gledano, katastrofalno organizovano za jedan hitan slučaj!
Tada su iz Hitne pomoći do detalja opisali kako je došlo do te situacije i tvrdili da su uradili sve što su mogli, ali da je čovek umro u trenu.
“Pregledali smo zapisnik i saslušali dežurne ekipe. Na utakmici su dežurale dve lekarske i jedna transportna ekipa. Redari su obavestili najpre dr Savu Zekovića, koji je bio na istočnom delu stadiona, ‘da je jednom gledaocu pozlilo’. Ni najmanjeg nagoveštaja da je u pitanju kritično stanje — nije bilo. Treba naime, imati u vidu da najčešće intervenišemo zbog alkoholisanih stanja gledalaca“, govorio je dr Pavle Petrović, direktor Hitne pomoći.
Nesrećni čovek bio je u kliničkoj smrti, ali posupak lekara koji je usledio bio je suviše komplikovan. Ako je bilo nade da se čovek oživi, to je moralo da se učini odmah.
Pošto je dr Zeković odmah zaključio da je čovek u kliničkoj smrti, zbog infarkta, pozvao je kolegu dr Dobrosava Jovanovića, čija su sanitetska kola opremljena aparatima za reanimaciju. Još pri prvom pregledu nije bilo znakova pulsa, pritiska svesti…
Sanitetska kola, smeštena na dve strane stadiona, u tunelima za izlaz na teren, nisu mogla da stignu do životno ugroženog Slobodana M. jer su ispred njih, na stazi kojom je trebalo da prođu, bili gledaoci u invalidskim kolicima!
“Ovaj gledalac je, najverovatnije, bio klinički mrtav još na tribinama. Za većinu posmatrača bilo bi ubedljivije da su kola sa upaljenim svetlom i sirenom dojurila do mesta na kojem je ležao, ali takve scene na utakmicama izbegavamo. Lekari su, čim su dobili poziv pošli i prepešačili 150 metara, stazom iza gola, i sve učinili da pomognu”, pričao je direktor.
Ipak, ono što je sve zaprepastilo bile su mračne strane organizacije koje je otkrio direktor Hitne pomoći.
“Na jučerašnjoj utakmici trebalo je da dežura bar pet ekipa. Ali, nikada ih nije više od tri. U gužvi kakva je bila, dragocena je i pomoć redara. I laik može da oceni da li je stanje kritično ili ne. Juče su, na žalost, kao i inače svi bili zaokupljeni onim što se događalo na terenu”, rekao je.
Ali, najveći problem bio je jedan, naizgled, detalj, koji su objavile novine.
“Ugovor o dežurstvu dve kompletne i jedne transportne ekipe potpisao je, mada u zadnji čas FK Partizan. Valjda mu je novi cenovnik od ove godine — preskup. Naime, od 1. januara dežurstvo lekara, medicinskog tehničara i vozača sa 1.600 dinara skočilo je na 6.200.
Zbog skoka dnevnice odlučeno je tako da Partizan kao organizator angažuje znatno manji broj ekipa Hitne pomoći tokom utakmice nego što je to do tada bio slučaj. Za nesrećnog Slobodana M. takva odluka značila je – razliku između života i smrti.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
