Razbijanje ambasade u Krunskoj zbog ubistva u Africi

Vest o ubistvu premijera afričke države Kongo Patrisa Lumumbe, ostavila je vrlo mučan utisak u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti.

Beograđani su bili zgroženi onim što je 14. februara 1961. odjeknulo u svim svetskim medijima. Nisu bili jedini: zločin nad Lumumbom pokrenuo je talas ogorčenih protesta širom sveta, posebno u afričkim zemljama koje su to ubistvo doživele kao još jedno od poniženja evropskih kolonizatora i njihovih paravojski, koje su finansirali širom Afrike, kako bi nesmetano eksploatisali rudna bogatstva kontinenta.

Nije prošlo mnogo, a u centru grada su zbog dešavanja u dalekoj Africi – izbile nasilne demonstracije.

Ondašnja policija, zvana tad “Narodna milicija“, morala je da upotrebi konjicu, vodene šmrkove i suzavac da bi obuzdala bes koji je zavladao među Beograđanima.

U sukobima je povređeno 45 milicionera i vatrogasaca, od kojih je 25 zadržano na lečenju u zdravstvenim ustanovama. Među njima je bilo 17 teže povređenih. Lekaru se javilo 35 građana, a jedan broj je priveden zbog izgreda.

A počelo je naizgled mirno: građani tog dana nakon posla nisu otišli svojim kućama već su popodne počeli da se okupljaju na trgovima prestonice.

Radnici preduzeća, službenici iz državnih ustanova, studenti i ostala omladina želeli su da izraze revolt. Oni su spontano digli svoj glas protiv nečuvenog nasilja u Kongu i ubistva Lumumbe koji je već stekao izvesnu popularnost u globalnim okvirima.

Reke građana slivale su se najpre na beogradski Trg Marksa i Engelsa, današnji Nikole Pašića, opremljeni transparentima kojima su izražavali ogorčenje zbog brutalnog postupka belgijskih kolonizatora u Kongu za koje se tvrdilo da su organizovali ubistvo.

Trg je bio premali da primi toliki broj ljudi, a po nekim procenama bilo ih je oko 150.000. Pored mnogih govornika veliko oduševljenje izazvao je govor studenta iz afričke zemlje Togo, Daku Tete.

Protest je kretao posle sastanaka koji su se održavali u radnim kolektivima, na fakultetima i u školama.

Organi narodne vlasti morali su da preduzmu preventivne mere kako ne bi došlo do napada na određena diplomatska predstavništva. Posebno je bila ugrožena ambasada Belgije u ulici Proleterskih brigada (današnja Krunska).

Dve ulice između kojih se nalazilo belgijsko diplomatsko predstavništvo, Generala Ždanova (Resavska) i Svetozara Markovića, još tokom prepodneva su blokirane vozilima Milicije, a prolaz građana je takođe bio onemogućen. U okolnim ulicama su se nalazile rezervne grupe pripadnika javne bezbednosti i konjički odred.

Posle mitinga veliki broj građana uputio se, sasvim očekivano, preko tadašnjeg Bulevara revolucije ulicama Kneza Miloša i Proleterskih brigada ka belgijskoj ambasadi.

Policija je jedva uspevala da suzbije demonstrante, a kada je došlo do prvog naleta mase demonstranata intervenisala je i vatrogasna milicija. Među demonstrantima je bilo najviše studenata.

“Afrika – Afrikancima!” moglo se najčešće čuti od ogorčenih Beograđana. Čitav sat demonstranti su bili pred ambasadom, a i pored energičnog angažovanja milicije uspeli su da probiju kordon obezbeđenja, dok je jedan deo čak utrčao u zgradu ambasade. U tom trenutku stiglo je i pojačanje u redovima milicije, a onda je intervenisala i konjica.

Grupa demonstranata koja je probila kordon postavila je sliku Patrisa Lumumbe sa natpisom: “Slava borcu za slobodu i mir afričkih naroda“.

Prozori belgijske ambasade bili su razbijeni, a oni koji su ušli u zgradu počeli su kroz prozore da izbacuju nameštaj. Narodna milicija je u znak upozorenja ispalila nekoliko hitaca iz pištolja. Kasnije se pričalo da do izgreda u ovom obimu ne bi ni došlo da se neki od članova belgijske ambasade nisu s vremena na vreme pojavljivali na prozorima.

Tako su dostojanstvene manifestacije na Trgu Marksa i Engelsa doživele neželjen obrt.

Na kraju je zapaljen i jedan automobil ambasade. Posle tročasovnog demonstriranja situacija je raščišćena. Nakon toga pred studentskim domom “Ivo Lola Ribar” u Bulevaru revolucije okupilo se nekoliko hiljada studenata koji su slušali obraćanja kolega iz afričkih zemalja.

Još jedan mladi Togoanac koji je tada studirao u Beogradu, izvesni Šarl Buabe, uzviknuo je:

– Mi želimo da pokažemo svetskoj javnosti da svi afrički studenti koji su se ovde okupili izražavaju podršku Patrisu Lumumbi, jer je on jedini bio dostojan da vodi narod Konga. Imperijalisti moraju da odu iz Konga.

Svoj glas protesta su na ovom skupu izrazili i akademci iz Sudana i Alžira. Jedan sudanski student uzviknuo je:

– Ako su ubili jednog Lumumbu, neka ne zaborave da u Africi žive milioni i milioni Lumumbi i da njegovom smrću ne mogu da spreče kretanje afričkih naroda ka njihovom cilju.