Predviđen za radničku klasu socijalizma, postao je omiljen za noćni život mladih

Beograd je poznat po svom famoznom noćnom prevozu. Zašto famoznom?

Pa, najpre zato što su sva pravila koja u njemu važe drugačija od onih u dnevnom. I same rute se često razlikuju, iako označene istim brojem kao dnevne linije, a početne stanice su ponekad prava misterija.

Da biste ga koristili, morate da znate napamet red vožnje. I da imate para za kartu, koja je otprilike duplo skuplja nego danju. Mesečne i vremenske – tu ne važe.

Noćni prevoz postao je simbol izlazaka mladih koji do kasnih sati ostaju u provodu, pa “hvataju” neki od noćnih polazaka ka svom kraju. Alternativa je da požure na poslednji “dnevni” između 23.00 i 23.30h, što je za mnoge prerano da krenu kućama, ili da čekaju do prvih jutarnjih polazaka, koji su, opet, često, prekasno, jer tad već svane!

Međutim, noćni provod uopšte nije bio povod da se u Beogradu uvede i prevoz posle 00.00h, i razlog za njegovo uvođenje pre mnogo decenija je bio sasvim drugačiji. Mladi su samo otkrili čari ovog vida prevoza, koji je u jednom trenutku, praktično, bio besplatan.

Noćne linije su uvedene pre šest decenija – pre svega zbog radnika.

Trebalo je prevesti vozače, pekare, čistače… Beograd je uvek bio veliki grad i uveliko se radilo u tri smene.

Prvi polasci noćnih linija bili su posle ponoći, a poslednji oko 3 sata. Autobusi su išli na oko sat vremena, a zvanično je noćni prevoz važio od 00.00 do 04.00, premda su se dešavala i preklapanja.

Znalo se pravilo – na noćnim linijama važile su samo “markice” za zaposlene, a učenici, studenti, penzioneri i drugi plaćali su, i to duplo.

U praksi, stvari su se obrnule.

Duge noćne linije sa retkim polascima opsluživali su krcati autobusi, puni omladinaca. O kartama početkom dvehiljaditih godina više niko nije mislio. Autobus se napuni do maksimuma i – vozi.

“Putovala sam linijom 701! To je bila muka. Noćni autobusi su obično svraćali u više naselja, ali ova je bila rekorder. Išla je od Trga do Nove Pazove, koja i nije Beograd i gde je vozila samo Lasta. A 701 je svraćao na Novi Begrad, Novu Galeniku i u Zemun polje. Visilo se na vratima”, priseća se jedna čitateljka koja nam se obratila nakon priče da će prevoz noću (ponovo) biti besplatan.

I kada su uvedene nove karte, a ukinuto staro pravilo “poništavanja dva odsečka“, niko ih nije kupovao kod vozača. Kontrola nije zalazila među opijene putnike i noćni prevoz bio je neka vrsta nametnute obaveze GSP-u.

A onda je usledio kraj ovom “raju“.

Noćne linije predate su privatnicima i odlučeno je da one rade po komercijalnom principu – koliko karata, toliko i “muzike”. Ne bukvalno, s obzirom na to da je postojao red vožnje koji je usvojen, ali je po potrebi ipak mogao i da se prilagođava…

Karta je u početku bila skupa, da bi vremenom i privatnici sve manje zarađivali. A i putnika, osim petkom i subotom, više nije bilo toliko.

“Pitala sam se gde su nestali svi ti ljudi. Možda su ovi iz predgrađa našli neke lokalne klubove. Šteta je to, izlazili smo na kultna mesta devedesetih, a noćni prevoz bio je samo deo tih čari, ma kako da nam je zadavao muke”, takođe je napisala naša čitateljka.

Cena karte oterala je sve one koji nisu morali da se klackaju noćnim prevozom, a da li će novi koncept vožnje bez karte vratiti putnike željne provoda ili su se navike zaista promenile, ukoliko uopšte bude uveden – pokazaće budućnost.

Prevoznicima se odavno ne isplati da voze noćne linije, pa je posle korone posao delom ponovo preuzeo GSP.

I nećete verovati – ulazi se na prednja vrata, a vozač uredno prodaje karte. I to one na kojima postoji 9 brojeva i dalje piše “poništiti u automatu”!?

Sve se promenilo, ali karte za noćni prevoz ostale su stare.

Tako da nedavne najave da će u budućnosti vožnja ponovo biti gratis tek ostaju da se vide, šta će i da li će uopšte biti ostvareno, ili je reč o jednom olako datom obećanju bez šansi da zaživi.

Ipak, za takve “migove” ima zainteresovanih: čekati jutro satima u noći zbog 160 ili 210 dinara, koliko košta karta – definitivno nije prijatna situacija.

Sve do pojave novih staničnih tabli pre nekoliko godina, na kojima su ispisane baš sve linije, nije se najbolje znalo gde staju, odakle polaze i kuda prolaze noćni autobusi.

Taj prvi korak ka uređenju noćnog prevoza bio je znak da je u sklopu kompletne regulacije javnog prevoza u Beogradu, neko počeo da misli i na taj svojevrsni “gerilski” segment.

Ponegde je na Trgu to bilo istaknuto, ali kad tabla otpadne, početnu poziciju mogli su da znaju samo iskusni putnici.

Duž trase bili su ispisani samo brojevi redovnih dnevnih linija, ali trasa noćnih se razlikuje, jer busevi zađu malo i u neki drugi kraj ili produže dalje, da “pokriju” što više naselja.