Svašta su premije na lutrijama, od novca preko raznih džidžabidža po vašarima, pa do automobila i skupocenih putovanja. Sve zavisi ko i za koga organizuje.
Ali kao glavni zgoditak izvući pravog pravcatog pesnika – e to je nezamislivo. Ipak, ono što je nezamislivo ne znači da je i nemoguće.
Tako je najavljujući proslavu Srpske nove godine i pokušavajući da tog 13. januara 1927. privuče što više gostiju uveče u svoju kafanu, ugostitelj Pera Bums iz Skadarlije objavio je jednu do tada neviđenu poslovnu ideju.
Inače, podsećanja radi, sama kafana Bums Keler se nalazila u Zetskoj 2. Neobično ime je dobila po prvom vlasniku Nemcu Petru Bumsu i nemačkoj reči keler – podrum.
Zbog njegove, za tu sredinu neuobičajene servilnosti, brzo su ga prozvali Pera Svileni. U kafanu je došla i svetski slavna igračica Džozefina Beker, kada je u to vreme gostovala u Beogradu. U dvorištu iza su stanovali glumci Milorad Gavrilović, Dobrica Milutinović, Bogoboj Rucović, i jedno vreme i sam Branislav Nušić.
Neverovatna marketinška ideja Pere Bumsa “Svilenog” pamti se i danas, najpre zahvaljujući pohranjenoj arhivi Politike u Narodnoj biblioteci Srbije.
Srećnika je te praznične noći kao nagrada očekivao ni manje ni više nego – slavni pesnik Tin Ujević!
A evo kako je to u štampi bilo najavljeno.
„Večeras kod…
Večeras će Beograđani imati prilike da dočekaju još jednu, 1927. godinu.
Raznobojne plakate i leci, oglasne strane listova i naročite pozivnice preporučuju Beograđanima, za doček pravoslavne Nove godine, ovaj ili onaj lokal.
Mame vas vlasnici kafana, barova i drugih zabavišta, na sve moguće načine. Jedan vam preporučuje odlično staro vino, drugi prvoklasnu muziku, a treći prave gurmanske kobasice; mame vas tako bezdušno da prosto ni sami niste u stanju da znate gde ćete večeras početi, a gde završiti doček pravoslavne Nove godine.
Ako se danas do podne ne odlučite, lako se može dogoditi da večeras uopšte nigde ne izađete. A to bi bila šteta.
Naročito se večeras gostima nadaju ruski lokali i oni tipično beogradski. Ovo je pravoslavna Nova godina pa veruju da će publika tražiti pravoslavni štimung. A gde pravoslavni štimung može da bude bez muzičara, ruske pesme i balalajki; bez mirisa crnoga luka i pečenih ćevapčića i dobroga vina!
A to se ne može naći ni u jednom od onih sjajno osvetljenih lokala sa uglačanim parketima i sa velikim dvoranama kojima odjekuje džez. Zato se Čubura i Dorćol, a u prvom redu Skadarlija, nadaju večeras obilnoj poseti gospode iz centra.
U Skadarliji koja je odvajkada bila centar prestoničke boemije došlo se na jednu interesantnu ideju kako da se doček Nove godine provede što zanimljivije.
U poznatom skadarlijskom lokalu „Bums-Keleru“ biće priređena lutrija. To ne bi bilo ništa interesantno kada bi ta lutrija bila kao one koje su uobičajne u luksuznim lokalima centra, gde se na lutriji mogu dobiti ili sisančad ili krofne sa zlatnicima. Ali ovde će lutrijski zgoditak biti, ni manje ni više, nego glavom naš pesnik dobropoznati beogradski boem – Tin Ujević. Da, gospođe i gospodo, ako vas posluži sreća moći ćete večeras na lutriji kod Pere „Bumsa“ dobiti nedostižnog Tina.
Dobiti ga večeras to znači dobiti pravo da ga cele noći vodite sa sobom, da uživate u njegovoj duhovitosti i da se čudite njegovom apetitu i u jelu i u piću.
Samo što postoji opasnost, ako se Tin raspoloži, onako kako to samo on ume, da sa njim zajedno osvanete u kakvoj kapiji ili pod nekim drvetom topčiderskog parka.
Zato dobro pazite da vam ovaj zgoditak ne presedne“.
U arhivi nema kasnijih izveštaja čiji je loz te večeri izvučen ni da li je druženje sa Tinom tom srećniku ili „srećniku“, kako se uzme, prijalo ili je doprinelo da cele te 1927. godine niko u kući ne sme ni da pomene ni S od Srpske nove godine – da ne bi leteo naglavačke preko praga.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
