Muka je to kad je čovek podstanar, kad zavisi od volje stanodavca, kad mu svakoga trena može zakucati na vrata i reći da diže stanarinu, pa ako ne možeš toliko da namakneš mesečno, onda ponovo selidba…
Svakakvih iskustava ljudi imaju, da je prosto neprijatno o tome i govoriti.
Istina, ima i gestova koji su lepi po stanare. Vratićemo se u prošlost i ispričati vam priču o jednom slučaju o kome je dugo brujao tadašnji Beograd.
Poznati beogradski kućevlasnik Jovan Grdanički odlučio je u leto 1935. godine da uredi buduće odnose sa svojim zakupcima kojima je izdavao 28 stanova i otpiše im svaku 13. kiriju! To mu je za podstanare značilo kao da su dobili 13. platu jer tog meseca nisu morali da se natežu da bi obezbedili novac.
Grdanički je smatrao da mu takav sistem neće naneti nikakve štete, već da će mu čak dovesti i nove zakupce. Ovako je on obrazlagao svoju teoriju: kućevlasnici koji izdaju veći broj stanova ne ostvaruju redovno očekivane prihode, jer zbog visine kirija uvek poneki stan ostane prazan na određeni period.
– Prazni bolji stanovi ne ostaju prazni zato što su potrebe Beograđana u tome pravcu zadovoljene. Stanovi ostaju prazni iz jedne druge žalosne činjenice – prosečni Beograđanin, potencijalni zakupac, iz godine u godinu ekonomski slabi, njegovi prihodi opadaju, zbog čega se vrše uštede i na izdacima za stan. Čim nađu nešto jeftinije oni vas napuštaju – objašnjavao je Grdanički šta ga je navelo na pomenutu odluku:
– S druge strane kućevlasnici bi hteli da održe visoke kirije, Beograđani nisu u mogućnosti da ih plate i rezultat svega toga je da Beograd ima masu udobnih i higijenskih stanova koji zvrje prazni.
Istakao je da je primenio amerikanski sistem jer mu je bilo važno da ima stanare i sve stanove iznajmljene, a da kirajdžijama u kući na uglu Gundulićevog venca i Mletačke ulice (danas Knez Miletina) otpisivanjem svake 13. kirije u krajnjoj računici zapravo iznajmljivanje stanova učini jeftinijim.
– Za mnoge će ovo biti razumljivo, ali za konzervativne kućevlasničke krugove koji žele da izvuku što više para ovo će biti predmet napada na mene, pogotovo od onih koji imaju veliki broj stanova za iznajmljivanje – kazao je ovaj neobični stanodavac:
– Moja je želja da odnose sa svojim kirajdžijama uredim tako da se zadovolje obostrani interesi. Ja na budućnost gledam vedro i nadam se uspehu.
Eto, ne kažu džaba da je istorija učiteljica života. Mi smo vam je danas još malo približili. Samo kad bi neko od nje učio valjano…
Jovan Grdanički je u istoriju Beograda ipak ušao na drugi način: bio je vlasnik i urednik prvog zabavnog lista “Crveni vrabac” koji se pojavio u Beogradu 3. oktobra 1936. godine. List je izlazio subotom, a prodavan je po već uobičajenoj ceni od jedan dinar.
Među saradnicima “Crvenog vrapca” bili su i Ljubiša Vukadinović i Dušan Timotijević, tadašnji urednici “Politike” i budući pokretači jednog od naših najpopularnijih izdanja – “Politikinog zabavnika” – koji su ideju za takav format dobili upravo radeći sa Grdaničkim!
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
