Kad je 42 postalo 442

Koliko telefona imate – u džepu, torbi ili na stolu? Mnogi će reći “I ovaj jedan mi je previše”.

A davne 1969. godine, na svake dve zaineteresovane porodice, samo je jedna mogla da dođe do priključka. Nadležni “organi” iz Gradske uprave su saopštili dobru vest da će kapacitet biti značajno povećan, pa su se mnogi nadali da će žica doći baš do njihovog stana.

Zahtev je podnelo 50.000 građana, a samo 28.000 njih dobija telefon. I to ne odmah, već sukcesivno.

Centrale su spremne, ali mreža još nije gotova, a na snazi je i neka zabrana.

Ostali će i dalje morati da čekaju u redu za govornicu u pošti ili na ulici, sa žetonom u džepu.

Telefon, telefon, telefon – koliko li se tih dana pričalo o tome po hodnicima zgrada na Vračaru, Starom gradu, Savskom vencu i Novom Beogradu, gde su instalirani novi priključci. Kakva je to sreća bila imati direktnu vezu u sopstvenom stanu, koliko li je bilo raspitivanja, potezanja veza, razmišljanja o tehničkim uslovima, koliko je bilo onih koji su se nadali da će bandera sa telefonskim žicama osvanuti baš na njihovom ćošku…

Mnogo vremena trebalo je da prođe da fiksne telefone dobije svako ko želi. Slale su se molbe, a onda uvođeni i dvojnici, pa su se javljale smetnje u vezama, pa šumovi.

“Najzad je stigla i ta dugo očekivana vest: od juče Beograd ima 28.000 novih telefonskih priključaka. To, istina, ne znači da će danas i 28.000 Beograđana dobiti telefone u stanu, ali prvi novi telefoni zazvoniće već od 1. decembra da bi se poslednji priključili na postojeću mrežu krajem iduće godine”, najavljivale su beogradske novine novembra 1969.

To je značilo i renumeraciju. Bilo je još brojeva sa pet cifara, a to je malo za sve nove kombinacije.

“Juče je završeno menjanje pozivnih brojeva telefona kod telefonskih pretplatnika čiji su brojevi telefona počinjali sa cifrom 4 ili 61. Novi brojevi sada glase – umesto 42-151, 442-151 i umesto 611-373 – 411-373. Zahvaljujući ovim promenama omogućeno je aktiviranje novih automatskih telefonskih centrala na Vračaru – ‘Krunski venac’ sa 10.000 novih priključaka, Novom Beogradu – ‘Tošin bunar’ sa 10.000, Savskom vencu – ‘Guberevac’ sa 4.000 i na Starom gradu – ‘Akademija’ takođe sa 4.000 novih telefonskih priključaka”, pisalo je u štampi.

Releji su kao košnice radili u novim centralama, a Beograđani s radošću probavali svoje nove aparate.

Glavna vest je bila da je u nekim delovima opština kablovska mreža gotovo potpuno završena tako da će od 1. decembra 1969. dobar broj Beograđana – možda čak 5.000 – dobiti nove telefone.

Osim spomenutih opština i Voždovac je dobio novi centralu i to za 6.000 brojeva, od čega je polovina bila rezervisana za “Braću Jerković”.

Država zabranjivala priključke

Zanimljivo je da je država imala ne samo monopol nad telefonijom već i više od toga. Priključak je bio očito privilegija, čim se nije podnosio zahtev, nego molba. A bila je na snazi i državna zabrana.

“Mada je gotovo sigurno da će beogradsko PTT od 1. decembra početi da uvodi telefone u stanove pretplatnika na Novom Beogradu, Savskom vencu, Vračaru i Starom gradu, treba na pomenuti da je još na snazi zabrana o uključivanju novih telefona koju je izdao Republički sekretarijat za saobraćaj i veze Srbije. Beogradsko PTT je dalo svoje mišljenje o ovoj zabrani, a sad je na potezu Republički sekretarijat. Šta će on odlučiti – videćemo”, pisala je štampa.