NAJNOVIJE
Top

Može li Slavija da dobije svoju podzemnu železničku stanicu?

U planovima razvoja sistema BG voza ova mogućnost više puta je spominjana, a podzemna stanica bila bi, tačnije, u ulici Makenzijevoj.

Futuristička vizija novog izgleda Slavije iz sedamdesetih godina 20. veka. Iako su arhitekte tog vremena maštale o velikim soliterima i bulevarima, skoro niko sve do 21. veka nije shvatio da Slaviji treba podzemna stanica

Beograd trenutno ima dve podzemne železničke stanice – velelepni Vukov spomenik i Karađorđev park.

Ova druga stanica nalazi se kod Franša i ukopana je pod zemljom, ali na samom ulazu u vračarski tunel.

Između “Vuka” i “Karađorđevog” ima mesta za još jednu stanicu, koja bi bila znatno bliže Slaviji, ali omogućila i zgodnu vezu sa drumskim linijama ka Crvenom krstu i Ulici Vojislava Ilića.

Kako je ovde reč o dubokom tunelu, stanica bi više ličila na Vukov spomenik, nego na Karađorđev park.

Stanica Makenzijeva nije jedina koja se planira na trasi BG voza – predviđeno je da Beograd dobije i jednu stanicu na stubovima: kod Sajma.

Izgradnja mosta preko Sajma za novu stanicu Prokop 1974. godine: sličan projekat na istom mestu bi sada spojio BG voz i budući metro

Iako je visina ovih stubova pozamašna, liftovi većeg kapaciteta prevozili bi putnike do perona koji bi se našli uz sam postojeći nadvožnjak, koji sada premošćuje Bulevar vojvode Mišića.

Međutim, ove dve stanice svoj pravi smisao dobiće tek izgradnjom beogradskog metroa – stanica Sajam tako će povezati BG voz i liniju 1 budućeg metroa, dok će Makenzijeva povezati BG voz i liniju dva.

Početak izgradnje skoro čirav vek očekivanog beogradskog metroa

Treba napomenuti i to da će se linija 1 metroa i BG voz spajati i kod Pančevačkog mosta, dok će se linija 2 i BG voz spajati i na tački u zoni železničke stanice Zemun.

Poenta razvoja šinskih sistema u Beogradu upravo je njihovo preplitanje i mogućnost putnika da sa jedne stanice presedaju na drugu – pa u tom svetlu treba gledati i ove nove podzemne i nadzemne stanice.

Tramvaj kao preteča brzog šinskog prevoza treba da zadrži i dalje deo svoje funkcije, u užem jezgru grada i kao “feeder” metroa, odnosno, BG voza

U nekim delovima, kao što je to zona između Partizanovog stadiona i Prokopa, dolaziće do preklapanja čak tri sistema – metro, tramvaj i voz.

Sva tri moraju da funkcionišu nesmetano i nezavisno, u različitim nivoima, a da se pritom omogući jednostavna fluktuacija putnika koji presedaju i šetaju od stanice do stanice.

Takav slučaj je i u zoni Pančevačkog mosta, budući da tramvajski sistem čeka proširenje na banatsku stranu.

Ne samo da je reč o različitim nivoima, već i o račvanjima.

Na primer, već sada postoji tunel koji povezuje stanicu Vukov spomenik sa Karaburmom, s tim što ova druga nikad nije izgrađena. Ona će u budućnosti biti u funkciji i povezivaće ovo naselje sa Makišom.

Karaburma će, tako, imati i metro i voz, a plan je da se Višnjičkom ulicom produži i tramvaj.

Za putnike će možda biti izazov da se snađu u ovom 3D lavirintu šinskih sistema, ali još je veći izazov urbanistima da sve planove uklope u kartu sprovođenja plana, a koja se crta u dve dimenzije.