Jači od sistema – beogradski taksi
U vreme socijalizma malo toga ostalo je u privatnim rukama, i tek su najupornije zanatlije uspevale da izmaknu kojekakvim državnim "OUR"-ima (Organizacija udruženog rada). Ipak, tu čast imali su i taksisti. Svojim vozilima prevozili su Beograđane i nikakvom šefu nisu
Dokle se stiglo sa idejom o beogradskoj “Aleji nebodera” iz 1930. godine?
Malo je danas poznata nekadašnja ideja velikih beogradskih arhitekata iz prve polovine 20. veka da potez od trga Slavija do Knez Mihailove ulice bude „Aleja nebodera“. Prema tom planu, čitavom dužinom ulica kralja Milana i Terazije trebalo je da se
Kako je Beograd za samo jedno leto dobio tri nova “lux” hotela
Danas zaboravljen i dalek, jednom čuveni "Samit nesvrstanih" održan 1989. godine bio je razlog hitnog planiranja i ubrzane izgradnje čak tri nova hotela u prestonici.
Život posle smrti – BIGZ
Šta je BIGZ, tada Državna štamparija, značio za Beograd krajem 30-tih godina danas je, posle toliko decenija i promena tehnologija, možda i teško razumeti.
Odakle je kretao autobus za “unutrašnjost” pre “štajge”
Beogradska autobuska stanica, čuveni BAS, nije slučajno bila pozicionirana pokraj stare železničke stanice, jednom kad je napravljena, posle Drugog svetskog rata. Pri tom, odmah uz BAS nekada je bila i glavna "Lastina" stanica, a Karađoreva i Savska su imale nepodnošljivu
Urbanistički haos nastao zbog izbegličke nesreće
Kaluđerica urbana je četvrt Beograda, koja je i najzapadnije naselje u opštini Grocka. Smeštena 6 kilometara istočno od centralnog Beograda, račva se između Smederevskog puta i autoputa Beograd-Niš na jugu.
Mastodonti beogradskog istoka
Istočna kapija Beograda, jedna je od najuočljivijih i najimpozantnijih građevina u Beogradu. Sastoji se od tri solitera, visine 85 metara, i sa po 28 spratova i 192 stana, u kojima živi oko 1400 stanara.
Kada je Beograd trebalo da dobije Adu Ciganliju na Dunavu
Prelistavanje po starim izdanjima često nudi mogućnost da se sa istorijske razdaljine sagledaju ideje, vizije i projekti koji su u svoje vreme delovali fantastično i obećavajuće, da bi današnjem namerniku koji čita požutele stranice izazvale, u najmanju ruku, bar upitanost
Svež hleb i pečeni pilići u svako doba dana i noći
Za žitelјe prestonice ova radnja je predstavlјala pravo čudo, pošto su dućani u ono doba radili dvokratno, tačnije bili su otvoreni od osam ujutru do podne i od 16 do 20 sati. Podaci pokazuju da se na ovom mestu prodavalo
Veče u kome se svetska zvezda zauvek ugasila na Kalemegdanu
Te tople subotnje večeri, 18. juna 2011. godine, na Kalemegdanu se okupilo, kako je procenjeno, 20.000 ljudi iz svih krajeva bivše Jugoslavije, ali i stranaca, kako bi prvi put uživo čuli i videli englesku soul i džez divu Ejmi Vajnhaus,