Biblioteka za siromašne gde se “Ana Karenjina” čekala mesecima
Svega je bilo u Beogradu potkraj 1940. godine, ali u jednome je oskudevao. Samo dve biblioteke su postojale za široke mase. Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, a druga Opštinska. Zgrada nekadašnje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu Doduše, bila je tu i najozbiljnije
“Pevačice ne smeju da namigivaju na publiku”
Do polovine 19. veka nije bilo dobre muzike po beogradskim kafanama, ali od tog vremena u njima se čuje novoosnovana građanska banda (orkestar). Ona jє najčešće svirala u pivari (Кneževa pivara) ili u kafani Šopovićeva kupališta. Ipak, već od 1852. godine
Obeležje u Žarkovu u spomen kultne ličnosti “novog talasa” 80-tih
Nije to velika kuća, ima i u toj ulici i većih, zapravo je mala zgrada. Jedna od onakvih kakve se mogu videti u mirnim krajevima Beograda malo dalje od centra. Ali, retko kada ćete na takvoj zgradi videti ploču posvećenu nekoj
Samoubistvo u Narodnom pozorištu koje je moralo da se zaboravi
Stevan Hristić, u srpskoj istoriji je poznat kao začetnik Beogradske filharmonije, jedan od prvih predavača i osnivač Muzičke akademije, tokom Drugog svetskog rata i rektor, a po ratu jedan od osnivača Udruženja kompozitora Srbije, prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije, član
Sa dva B: legendarni doktor Subbotić
Dr Vojislav Subotić, otac je srpske hirurgije i legendarna ličnost naše medicine, o kome je pisano i zna se mnogo. Ipak, postoji intrigantan detalj koji i dalje neobično obavija njegov istorijski lik: zašto mu je odstranjeno jedno slovo iz prezimena?
Najčudnija zahvalnica u centru Beograda
Mnogi su veliki trgovci živeli u Beogradu između dva svetska rata, a svi su odstranjeni posle 1944. godine. Ako su i preživeli fizički i ostali u Beogradu, bili su samo senke u novom poretku, siromašni i izopšteni. Ali, trag nekada poštovanih
Prve beogradske “policaje” birali su trgovci
Kako se uvodila javna bezbednost pre oko 200 godina u tadašnjem Beogradu, prilično nesigurnom za život i imovinu, danas možda najbolje ilustruje Tefter arački varoški iz 1827. godine, odnosno, svojevrstan popis. Pored 1.342 bećara, odnosno neženja, u Beogradu bilo još oko
Šta je značio broj 23456?
Mogućnost da "preko žice" završe neke važne poslove doneo je pravu revoluciju u beogradskim životu tokom tridesetih godina 20. veka. Kas konja postao je prespor naspram impulsa kroz žicu. Što je započeto telefonom, završava se "u trku". Kada danas listamo imenike
Sveopšti rat kafana i vinara protiv pivara i bakalnica
Avgust četvrti, godina 1936. Dan u kome je u beogradskim kafanama i bifeima prestalo da se služi pivo! Bio je to šok za sve u beogradskoj čaršiji koji su ovo piće zavoleli više od rakije. Onako potaman rashlađeno velikim pločama
Najveća beogradska “tužibaba”
Tužibaba ili tužideda? Kako god ga nazvali, ali izvesni gospodin Panić je definitivno ušao u anale sudske prakse u Beogradu po tome što je između dva svetska rata, tamo do 1937. godine već tužio najmanje hiljadu ljudi! Ako nije bio najpopularnija