Beogradski mostovi – iz 16. i 17. veka

Kada mislimo o starim beogradskim mostovima, u glavi su nam glomazne, čelične konstrukcije, često rušene i ponovo podizane – poput, naprimer, starog železničkog mosta preko Save, ili današnjeg Pančevačkog. Potom, prvi velelepni most Kralja Aleksandra, onaj lančani, koji je drumom povezao Beograd i Zemun, dve neraskidive urbane zone prestonice nove, velike države…

Ali, u Beogradu su mostovi postojali odvajkada. I to nisu bile nimalo naivne konstrukcije, budući da su ih sklapali dobro obučeni neimari.

Govorimo o mostovima iz 16. veka, koje su gradili Turci. Jer, koliko istorija zna i pamti, to su bili prvi pravi beogradski mostovi. Mada, bilo ih je i u vreme Rimljana. Jedino što nema njihovih očuvanih tragova.

Razlika u odnosu na današnje bila je samo što su to bili, zapravo, pontonski, jer je moćne ravničarske reke u to vreme jedino lađama bilo moguće premostiti.

A uvek se to i radilo nekako privremeno, jer su brodovi bili važni za rečni saobraćaj, ali su bili ipak katkad i žrtvovani kako bi nosili ćuprije, kako bi preko njih u pohode gazili vojnici.

Dunav, ta opaka reka, bila je mnogo teža za premošćavanje od Save. Kada je i postojao most između Banata i Šumadije, obično je podizan negde između Gorcke i Pančeva.

U samom gradu su dugo mogli da se vide samo savski mostovi.

Podizanje mostova od strane Turaka vojni obaveštajci pažljivo su pratili. Znalo se, kad je Sava premošćena, opasnost preti Osijeku, Pešti, pa i Beču. Srem bi Turci poharali za tili čas.

A ti mostovi su bili veoma specifični. Kada bi se podigao jedan most, o njemu bi se obično tada izveštavalo u množini.

Dakle, pričalo bi se kako su u Beogradu podignuti mostovi preko Save, iako je, suštinski, to bila jedna ćuprija.

Ali, treba se prisetiti da nije Sava bila jedina prepreka između Beograda i Zemuna, već opasna močvara, duboka i mutna, koju nije bilo moguće gaziti, tamo gde je danas Novi Beograd. Zato su se, u nastavku pontonskih mostova koje su nosile lađe, podizali i stalni mostovski prelazi preko baruština, inače obično mnogo duži nego što je to bio sam prelaz preko Save.

Prvi takav most izgrađen od strane Turaka vezuje se za 1521. godinu.

Tada su se sa Mađarima vodile borbe oko beogradske tvrđave. Izgradnja mosta trajala je samo 12 dana, a preko njega je prošao i sam sultan Sulejman Veličanstveni.

I Evlija Čelebija, čuveni putopisac, pisao je o beogradskim mostovima. On je opisao jedan koji je podignut 1526. ili 1529. godine. Vojska koja je prelazila preko njega donela je u Beograd bogati plen, a stigla je sve do Budima, Pečuja i Požege.

Mostove su isprva čuvali Srbi, ali kada je Pavle Bakić 1526. godine prešao preko Save i Mađare upozorio na opasnost, to se promenilo.

Treba istaći da su i radove na mostovima često izvodili upravo hrišćani i Jevreji, ali bilo je izuzeća, na primer kada su u pitanju Dubrovčani. Bilo je zabeleženih slučajeva da su se neki ljudi dukatima oslobodili ovog napornog i opasnog posla.

Iste te 1526. godine sultan je u Beogradu proslavio Bajram i više puta prelazio Savu.

Vode su znale da budu neprijateljski nastrojene prema ljudima koji su želeli da njima ovladaju. Kada bi reka nadošla, podizanje mosta bilo bi znatno teže. Tako je bilo i 1529. kada je Sava, ipak premoščena, a vest da su u Beogradu podignuti mostovi i da se sprema prelazak vojske stigla je do Firence.

I 1532. godina, kao i 1566. spominju se kao godine u kojoj je Sava bila premošćena. Kad nije bilo prelaska trupa, mostova nije bilo, a preko Save išlo se malim skelama.

Međutim, iz 1608. godine postoji opis jednog stalnog mosta u Beogradu – on je imao 4.000 koraka, od toga 800 nad Savom. Deo te ćuprije mogao je da se pomera, kako bi se oslobodio plovni put za brodove.

I 1662. godine postojao je jedan znameniti turski most preko Save, koji se smatra stalnim mostom u drugoj polovini 17. veka.

Beleži se da ga je podizalo 1.500 ljudi, da je bio širok 15, a dug 3.380 koraka. Most je imao motke na kojima su visili simbolični predmeti – buzdovani, ratna sekira, polumesec. Zapravo, veruje se da je u to vreme Sava bila na dva mesta premoščena, jer ovaj most nazvan je “Novi”.

Preko njega je 1663. Evlija Čelebija ponovo prešao Savu. Opisao je da je most imao 400 koraka nad rekom, plus 4.000 nad močvarom, a da ga je držalo čak 50 lađa.

Mostovi su se, naravno, gradili i tokom ratova Turske i Austrije koji su usledili, a spominje se čak i da je Sava bila premošćena preko Ade Ciganlije.

Kada je u pitanju reka Dunav, tek 1698. zabeležen je prvi pontonski most u neposrednoj blizini grada. Naravno, i on je podignut za potrebe vojske, a prilazi i sam početak mosta iznad reke bili su kameni.

I preko Dunava je radila skela i to sa Dorćola (Jalija) – tuda je roba mogla da putuje do Temišvara.