Beogradski “Belgijanac” i dalje živ

Iako prvo vozilo beogradskog javnog prevoza još od 19. veka, i simbol modernizma u prvoj polovini 20. veka, tramvaj posle Drugog svetskog rata naglo gubi na popularnosti. Umesto masovnog kloparanja po gradskim šinama, sve do Topčidera i čak Pančevačkog mosta na brojnim linijama, nove vlasti u zemlji, fascinirane Sovjetskim savezom i tamošnjim gradskim prevozom, u Beogradu uvode – trojelbus.

Tako su već od 1947. u Beogradu svečano na najstarijoj tramvajskoj liniji 1 – krenuli, uz cveće i veselje, trolejbusi.

Ali, tramvaji nisu time postali istrebljena vrsta. Rast Beograda je bio toliki u to vreme da linija, vozila i kontaktne mreže za trojelbuse nije bilo dovoljno. Moralo je da se ne samo nastavi sa tramvajima već i da se kupuju novi. Doduše, ne baš skroz novi…

Danas se ljubitelji tramvaja u Belgiji i dalje voze jednim starim primerkom, njemu se dive i uživaju u nostalgiji. Malo vetrobransko staklo, veliki “far”, nezgrapna vrata i, sve u svemu, gvožđurija u kojoj se osećate pomalo klaustrofobično. Prozori su iz dva dela, sve je nekako skučeno, ali ipak funkcionalno.

Kakve taj stari belgijski tramvaj ima veze sa istorijom beogradskih “trambelaja“, kako su mnogi ondašnji Beograđani zvali ovo sredstvo, nenaviknuti na njegovo tačno ime? Pa, ima, itekako.

Klackali su se Beograđani baš u tom tramvaju, o čemu svedoče njegove davne fotografije.

Reč je o veoma starom vozilu iz davne 1950. godine, oznake PCC. Dakle, po tehnologiji, ovaj tramvaj nije mnogo odmakao od predratnih primeraka. Ali, bio je vrlo kvalitetan. Nakon 10 godina rada u Belgiji, beogradski GSP ga je otkupio 1960. godine i prebacio u našu zemlju kako bi koliko-toliko obnovio svoj vozni park.

A onda, 1986. godine, Belgijanci su ovaj tramvaj zatražili od Beograda natrag, da ga sada oni kupe!

U pitanju je, zapravo, bio vredan muzejski primerak za istoriju njihovog javnog prevoza.

Tramvaj je, inače, bio proizveden po američkoj licenci, a PCC sistem je značio mogućnost upravljanja pedalama. Sudbina njegovog nastanka bila je vezana za američki Maršalov plan kojim je trebalo obnoviti Evropu razorenu Drugim svetskim ratom.

Zna se da je, pre nego što se klackao Beogradom i trasom trojke, desetke i drugih linija davno pre nego što je mreža proširena na Novi Beograd, ovaj tramvaj radio na liniji Brisel – Leuven.

Beograđani su ga poznavali kao “belgijanca“, a on se danas se čuva “kući”, u muzeju ASVi u gradiću Tvin u matičnoj Belgiji odakle biva redovno izvožen na takozvane “istorijske vožnje” lokalnim šinama za koje se svaki put prijavljuje veliki broj turista i ljubitelja.