Nije bilo tako davno da se neki od nas ne bi sećali vremena u kome je jedan “mali”, “običan” čovek, saobraćajni milicajac, postao prava atrakcija Beograda.
Pa nije bilo onoga ko nije prošao centrom grada, ugledao ga, a ostao ravnodušan. Čak su mnogi dolazili na Terazije sa namerom da ga vide, roditelji dovodili decu.
Jovan Bulј bio je običan policijski službenik koji je regulisao saobraćaj u gradu, ali i pravi umetnik koji je svojim tananim pokretima postao gradska legenda.
“Beogradski saobraćajni maestro, naš Jova, kako mu tepaju, vlastitim šarmom, koči pešački saobraćaj. Na gradskim raskrsnicama gde on svakodnevo prikazuje uvek originalne numere, zastaju turisti, dokoni prolaznici, majke s decom, poslovni lјudi, mladenci. Svi bi da pozdrave čoveka koji uživa na svom poslu”, kratko je i u dahu opisao novinar Televizije Beograda u leto 1970. godine.
Dobar glas ovog čoveka odveo je čak u London. Čuvena britanska avio-kompanija “otela” nam je na dva dana Jovu Bulјa i on se malo pomučio da reguliše i saobraćaj u mnogo većem gradu, zadivlјujući tako hladne Britance zaglavlјene u saobraćajnom krklјancu, svojim istančanim pokretima.
Nije mu sigurno bilo lako, pa tam je sve naopako – levo je desno, a desno je levo, ali sigurno je da se poneo kao profesionalac, odlično radeći i posao saobraćajca i reklamnu kampanju avio kompanije. Na kraju, jedan beogradski policajac uspeo je da svojim šarmom na najlepši način predstavi Beograd u prestonici Velike Britanije. U tamošnjoj štampi se pojavio i naslov – “Belgrade dancing cop“.
Reporter Televizije Beograd prišao mu je nasred Terazija, dok je poput virtuoza u svojoj beloj uniformi mahao rukama, samo radeći svoj posao. Sa trotoara su šklјocali fotoaparati, a buka automobila bila je zaglušujuća. Kada mu se obratio novinar, Bulј je spustio ruke i lagano se primakao mikrofonu.
Skromni Bulј je rekao je da se snašao odlično, čak i bolјe nego što je zamišlјao da bi moglo biti.
– Vozači su se snašli lepo. Bilo im je u prvom momentu malo neprijatno, zato što nikada nisu videli potpuno uniformisanog milicionera, kod njih policajca. Tako da su me i oni sami gledali me, pitali ko sam, šta sam, tek kasnije su shvatili i videli o čemu se radi – govorio je.
Na ovom starom snimku primetno je ne samo da on nosi upadlјivu belu uniformu, već i da se na njegovoj kapi jasno vidi beogradski grb.
Ono što je zamimlјivo je i da je Bulј, odnosno svaki saobraćajni milicajac koji bi se tu našao, imao i svoju “binu”, uzdignutu platformu namenjenu saobraćajnoj miliciji koja je, u to vreme, čini se bila veoma važna.
Jovan Bulј preminuo je 3. februara 2010. godine, nažalost u 71. godini, ali je ostao da živi u sećanju kao čovek koji je pokazao šta znači lјubav prema gradu i svom pozivu. Taj nezabeleženi odnos odveo je tako jednog milicionera direktno u beogradsku trajnu legendu.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…