“Halo” na svetlo

Umesto klasičnog bakarnog u junu 1983. godine, PTT “Beograd” je u glavnom gradu između dve lokalne telefonske centrale, u dužini od 4,6 kilometara, položio prvi telefonski kabl budućnosti, takozvani svetlosni ili optički kabl.

Prvi “svetlosni” telefonski razgovor obavljen je već 15. decembra 1983. godine.

O koliko istaknutom tehničkom poduhvatu se radilo, uverljivo svedoči podatak da je Velika Britanija tek naredne godine, od 1984, a SR Nemačka od 1986. planirala da više ne postavlja klasične kablove, već isključivo optičke.

Tih godina odigrala se upravo smena tehnologije u telefonsko-telegrafskom saobraćaju, a činjenica da je i Beograd počeo sa zamenom kablova, govori da naša zemlja ne da nije u ono vreme zaostajala za ostalim delom Evrope već je prednjačila.

Prema rečima Jevrema Simića, tadašnjeg savetnika u beogradskom PTT, prednosti nove tehnologije bile su u to vreme ogromne. Do bakra se sve teže dolazilo, a svetlovod se pravio od staklenih vlakana, tačnije od silicijum dioksida kao osnove, a njega je bilo na pretek.

Svetlovodi su ustvari kablovi 21. veka, kako se tada govorilo, i doba fotona i mikrotalasa, pa su u poređenju s tim, elektronika i prateća tehnika bili zastareli.

– Kilometar jednog kabla nije teži od 10 kilograma, zaštićen je od spoljnih uticaja, što znači da mu za razliku od klasičnog ne smetaju atmosferski uticaji, gromovi, visoki naponi sa dalekovoda. Takođe, sa njih je nemoguće prisluškivati tuđe telefonske razgovore – otkrio je Simić za ondašnje “Večernje novosti”.

Uz dodatak digitalnih uređaja u telefonskoj centrali omogućilo se u ono vreme da se sa samo dve svetlosne niti obezbedi 460 običnih telefonskih kanala. U centralama istu funkciju ranije je obavljao kabl od 500 bakarnih žica. Razlika je bila ogromna, a pogodnost je što su optički, kao i bakarni kablovi mogli da se sprovedu kroz klasičnu kanalizaciju.

Masovniju primenu optičkih kablova očekivali su čelnici tadašnjeg PTT u 1985. godini. Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji za proizvodnju kablovskog dela svetlovoda i sistema bio je potpisan 1982. sa poznatom nemačkom firmom “Simens”, a “Elektronska industrija Niš“ je u saradnji sa istom firmom radila na uređajima koji se koriste uz optički kabl.

U tadašnjoj SFRJ prvi probni kabl je u dužini od nekoliko desetina metara bio postavljen u Ljubljani, a od naših suseda jedino ga je imala još i Grčka i to u dužini od 11 kilometara.

U Industriji kablova u tadašnjem Svetozarevu (Jagodina danas) mogli su, međutim, da izrade kabl od 1.000 metara, jer za duži nisu imali mogućnosti, pošto nisu posedovali mašinu koja može da napravi tako filigrantski tanka vlakna, tanja od vlasi kose.

Kada je optički kabl počeo da se ugrađuje kod nas bio je skuplji od klasičnog, ali se ubrzo taj odnos promenio u korist svetlovoda. Takvi svetlovodi su se već uveliko osamdesetih godina upotrebljavali u avijaciji, vojsci, brodovima i kompjuterskoj tehnici.