Danas kada karticu za mobilni telefon kupujemo na trafici, a fiksni telefon dobijemo čim uplatimo novac na račun “Telekoma”, deluje potpuno neverovatno da se nekada na telefonski priključak čekalo po nekoliko meseci, pa čak i godina. Ali, tako je bilo u Beogradu decenijama, čak do ne tako davne 1990. godine. Generacijama rođenim u novom vremenu bilo bi nemoguće da shvate kako je pre samo tridesetak godina dobijanje kućnog telefona bio ozbiljan i neizvestan poduhvat, za koji su se potezale “teške veze” ne bi li se u stanu začula magična zvonjava jednog dana. Ali, tako je bilo…
U beogradskoj Ulici Sime Miloševića u “Gradskom telefonu” tri puta nedeljno zasedala je komisija koja je odobravala nove veze. Tako je, recimo, u februaru 1988. godine u glavnom gradu bilo više od 30.000 nerešenih zahteva. Da stvar bude još gora ni posle zasedanja komisije situacija nije bila mnogo bolja.
Članove komisije pozivali su tada i službeno i na kuću, ali informaciju o priključku niko od Beograđana nije mogao da dobije “preko veze”, jer je nisu znali ni oni. Postojao je tada zakon i pravilnik o dodeljivanju novih veza u kojima je tačno bio propisan redosled.
Jedan od članova se ondašnjoj “Ekspres politici” jadao da je trebalo tog dana da odluči ko će da dobije broj. U konkurenciji su bili radnica, turistički radnik i automehaničar. Svi su ispunili uslove, a za maler u napomeni niko nije naveo još neki dodatni razlog koji bi ga progurao na vrh liste.
Veliki problemi postojali su tada naročito u prigradskim mesnim zajednicama, koje su telefone uvodile zajedničkim ulaganjem sa PTT-om, ali su onda oni mislili da imaju i diskreciono pravo da određuju ko će prvi uspostaviti vezu, pa su na spiskove stavljali babe, strine i komšije, a prioriteti su bili na čekanju.
Oko 350.000 priključaka imao je Beograd krajem osamdesetih. Centrale se, međutim, nisu gradile u skladu sa mogućnostima telefonske mreže, pa je istovremeno bilo 30.000 zahteva i 50.000 priključaka na 16 centrala, ali nije postojala mreža koja će da ih sprovede do stanova.
Na svakom sastanku Komisija je imala na stolu po stotinak zahteva Beograđana. Svako od njih očekivao je da je baš on taj kome treba omogućiti vezu sa svetom. Nažalost, sreća bi se osmehnula samo pojedinima.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…