Futurističko ime za fabriku koja je 1922. nagovestila budućnost: “Teleoptik”

Teleoptik, zaboravljeni zemunski gigant, i danas odzvanja kao ime jednog od simbola ove opštine, a naročito Gornjeg grada. Kakva je to fabrika bila!

Ovo ime je oduvek zvučalo futuristički. Danas bi Teleoptik bilo najprikladniji naziv za neko preduzeće koje se bavi, na primer, prenosom podataka optičkim kablovima. To naravno, nije bila ni ideja 1922. godine, kada je fabrika osnovana, ali se njen delokrug rada, istorijat i razvoj poklapaju upravo s razvojem najmodernije tehonogije optike i komunikacije!

Ipak, ono što je za Teleoptik bilo najvažnije jeste – precizna mehanika.

Otkud, onda to “tele” i “optik“?

Daleko u prošlost seže ova priča o fabrici neobičnog naziva, i mnogo je drugačija i složenija nego što bi iko i pomislio.

Železnica je od svog uspostavljanja u Srbiji krajem 19. veka bila motor razvoja, ne samo domaće privrede i cele države, već i telefonije. Jer, železnički saobraćaj bio je nemoguć bez telekomunikacija!

Noboformirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca morala je posle Prvog svetskog rata da obnovi, a potom osavremeni i proširi svoju železničku mrežu. A sofisticiranu telekomunikacionu tehniku za taj poduhvat obezbedili su, ironijom sudbine, Mađari, donedavni neprijatelji u tom ratu.

Mađarski delovi su se sklapali u Beogradu, i to u Francuskoj ulici 61, na Dorćolu, već od 1920. godine. Tu je nedugo zatim, 22. aprila 1922. i zvanično oformljena fabrika koja će nešto kasnije poneti naziv “Teleoptik“. Dakle, to nije bila originalno zemunska fabrika. Još je Zemun bio daleko.  Drugi deo naziva fabrike “optik” doći će od reči optika, jer je od samog početka, osim raznih cevi, kazaljki, opruga, ventila, proizvodila i – optičke instrumente.

Ta dorćolska fabrika se zvala Prva jugoslovenska fabrika za telefoniju, optiku i preciznu mehaniku.

A to novo, moderno ime “Teleoptik“, biće pridodato starom nazivu firme 1930. godine, da bi od 1937. taj stari naziv bio izbrisan i ostalo je samo “Teleoptik” a. d.

Mađari su isprva bili većinski vlasnici novog preduzeća, ali bilo je i srpskih akcionara, uglednih privrednika, poput Milana Vape, Vlajka Gođevca…

Nakon železnice i pošte u fokusu je bila ekspanzija vazduhoplovstva, jer su se u našoj zemlji otvarale brojne fabrike aviona i avionskih motora, pa je “Teleoptik” počeo da proizvodi delove za avione. To je bio najznačajniji sektor za fabriku, mada nije bilo moderne privredne grane koja nije zahtevala optičke, komunikacione, signalne i merne uređaje.

Proizvodili su se i akumulatori, radio uređaji, a do danas je ime ove firme ostalo simbol za merne uređaje i žiroskope, optičke i navigacione sisteme. 

Vratimo se u predratni period. Ova veoma važna fabrika preselila se 1939. godine u Zemun, tada već dobro povezan s Beogradom. Zemun postaje novi industrijski centar: fabrike aviona Ikarus i Zmaj potpuno su se oslanjale na Teleoptik. Fabrika je dobila impozantnu zgradu arhitekte Josifa Najmana.

Godinu dana kasnije, 1940. Teleoptik postaje deo američkog koncerna International standard electric corporation New York.

Za vreme Drugog svetskog rata nemački okupatori stavili su kapacitete fabrike u svoju službu zbog čega je dva puta tokom 1944. godine bila na meti američkih bombardera. Posle rata nastavlja da radi punom parom za jugoslovensku industriju, vojnu i civilnu, a istovremeno nastavlja i školovanje kadrova za preciznu mehaniku.

Iako je “Teleoptik” 2007. godine otišao u stečaj, na sreću postoje ćerke firme koje su uspešno nastavile da rade kao posebne kompanije, čuvajući u imenu slavni stari, jednom tako futuristički, naziv – “Teleoptik“.