Leto je, lubenica ima posvuda. I na pijačnim tezgama, i na kamiončićima parkiranim nadomak kakve prometne raskrsnice, pa i u traktorskim prikolicama kada se zamakne ka periferiji Beograda.
Društvene mreže i portali prepuni su kojekakvih stručnjaka koji pokazuju ili objašnjavaju kako prepoznati najbolji i najukusniji bostan. A prodavci pribegavaju marketingu na parčetu kartona hvaleći se da su baš njihove lubenice slatke kao med, šećer, tuđa žena…
A znate li da je, recimo, u avgustu 1931. bilo popularno gađanje semenkama lubenice, ali i da je ondašnja vlast planski zatvarala vodu na javnim česmama kako bi digla prodaju sočnoga bostana, jer su bostandžije zapale u ogromnu krizu usled veoma rodne godine!
– Ogromni štokovi lubenica preplavili su beogradska tržišta i dostigli dimenzije pravih oblakodera. Bedne gomilice patlidžana i krastavaca gube se prema gorostasnim planinama bostana kao na primer spomenici naših slavnih ljudi na Kalemegdanu prema “Vesniku pobede” ili kao Narodno pozorište prema palati Riunione – dalo se pročitati tih dana u prestoničkoj štampi.
A Vesnik pobede je kalemegdanski Pobednik, da ne bude zabune. Tako se zvao u prvim godinama.
U celoj toj furtutmi isplivale su i nove navike Beograđana, koje su mnogima poslužile za sprdnju, pa tako i novinarima, a koji su, želeći kanda da se ugledaju na tamo neke Parižane, najedared postali probirljivi, počeli da vode računa o ishrani, da jedu “na kašičicu”….
– Cene bostanu naglo padaju. Prodavci ih nude i po predratnoj ceni, ali šta to vredi kad poratni svileni stomaci modernih Beograđana nisu u stanju da prime više od dve kriške lubenice.
Prodavci, suočeni sa krahom, naposletku su odlučili da lubenice daju za džabe. Ali, avaj.
– Da ne bi plaćali uzalud pijačne takse, unesrećeni trgovci su počeli nuditi besplatno. Ali se kupcima, izgleda, ova “cena” ne sviđa. Pored besplatnih lubenica oni traže i besplatan prevoz robe do kuće, ili bar novac za tramvaj! – zabeleženo je na novinskim stupcima bahato ponašanje nekih novih generacija Beograđana.
I u tom očaju javlja se nova, da ne kažemo genijalna ideja! Pojedini privredni krugovi u nastojanju da podstaknu potrošnju bostana uputili su apel Lekarskoj komori da organizuje javna predavanja o koristima koje donose lubenice po zdravlje! Još su dali i sugestije na šta valja obratiti pažnju. Mrtvi-ozbiljni!
– Lubenica ima formu obične fudbalske lopte. Razlika između lubenice i fudbalske lopte u tome je što fudbalsku loptu čovek gleda da protera, dok lubenica obično protera čoveka – naveli su u svojoj molbi doktorima da im pripomognu.
Nisu na tome stali:
– Od organa lubenica ima samo srce. Moderna medicina ustanovila je da treba jesti lubenice zato što leče od sledećih bolesti: reumatizma, išijasa, glavobolje, slepog creva, kijavice, podagre i ostalih bolesti.
Lubenica je odjednom počela da leči sve moguće bolesti kao novopronađena Niška banja. Međutim, ovakve opaske nisu doticale bostandžije. Imali su oni svoju muku golemu.
Ali sprdnja nije prestajala, inspirisana apelom lekarima:
– Žute lubenice treba jesti protiv crvenog vetra, a protiv žutice – crvene. Jedenje lubenica utiče kod ćelavih na rast kose, ali samo ako pojedu dnevno kola lubenica! Mazanje crvenim lubenicama po licu vraća mladalački ten.
Ono što je zasigurno bilo tačno, uprkos sprdnji u tekstovima, jeste da su se semenke masovno koristile za gađanje prolaznika i gostiju u kafanskim baštama, što je u jednom trenutku preraslo u maltene takmičenje u kojem nisu učestvovala samo deca.
Da bi povećala promet, produktna berza organizovala je “utakmice u dugom jedenju lubenica“, a učesnicima je bilo dozvoljeno da mogu popustiti kaiš, a po potrebi skinuti i pantalone, i da mesto takmičenja ne sme biti udaljeno od diskretne engleske instalacije, kako su nazivali ve-ce.
Dobar rod lubenica uneo je u prestonicu pravo ratno stanje. Nikome to nije valjalo. Prodavcima jer nisu mogli da prodaju, a građanima jer nisu mogli proći ulicom od bostana, a i galame onih koji su im pokušavali da utrape bar jedan komad makar i za džabe.
– Za svaku je pohvalu što je i Beogradska opština sa svoje strane učinila sve što do nje stoji da promet lubenica bude što življi i da njeni građani budu prosto primorani da jedu lubenice. U tom cilju ona je počela građanstvu zatvarati vodu, tako da svet hteo-nehteo mora kupovati lubenice da bi ugasio žed – zajedljivo je pisala ondašnja štampa u želji da gradska vlast napokon reši ovaj uzavreli letnji problem.
Eto tako je bilo… A ovogodišnje su ukusne i slatke?
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
