Paprena “pričaonica” i broj 041

Znate li kojim slučajem današnji pozivni broj za fiksnu mrežu u Zagrebu, glavnom gradu susedne nam Hrvatske? “Kakve to veze ima s nama i zašto bi mi to uopšte trebalo?”, reći će sad neko.

Pa, ima jednu vezu, bar ono što je bio pozivni broj za nekadašnju fiksnu telefoniju, u vreme kad mobilna nije bila čak ni ideja iz naučnofantastičnih romana, u vreme kada smo svi živeli u istoj zemlji koja se zvala Jugoslavija.

Današnji pozivni za Zagreb (za one koji još uvek koriste fiksne telefone) je broj 01 (trivia: to je samo jedna jedinica manje nego pozivni za Beograd).

Međutim, decenijski simbol za taj grad, u to prohujalo vreme Jugoslavije i socijalizma, bio je 041. Baš kao beogradsko 011, mnogo toga iz Zagreba ponelo je broj 041 sve do užasnog raspada velike države. Jedna od pesama legendarne grupa “Azra” upravo se zvala “041” i u njoj je Džoni Štulić pevao stihove “Kada Zagreb izranja iz sna, nigdje nema frikova, nema više frikova, kada Zagreb izranja iz sna“.

Iz dobro znanih razloga od 1991. više niko iz Beograda nije ni pokušavao da okrene bilo koji broj sa pozivnim 041. Te su veze bile prekinute.

Ali, ovaj broj je u jednom trenutku “vaskrsao” u Srbiji. Veza, međutim, nije bila sa inostranstvom, već nešto što je porodični budžet moglo da košta baš kao i međunarodni poziv! I to čak 13 godina nakon te zle 1991-e.

Broj 041 je 2004. u Srbiji bio novi zabavni servis koji se preko telefonskog računa – papreno naplaćivao. Ali… ako biste pričali samo malo, baš malo, to se možda ne bi ni osetilo, nadali su se i tešili svi oni koje je taj servis zaintrigirao. Tako su, uglavnom mladi i od roditelja finansijski zavisni ljudi, preko telefona zašli u magični svet novih tehnologija još i pre interneta, često tajno, kad ih niko ne čuje i ne vidi.

Pa dobro onda – šta je bio taj famozni 041?

Najzanimljiviji i najpoznatiji servis, koji je i proslavio pozivni broj 041 bila je – pričaonica.

Zamislite da razgovarate s potpuno nepoznatom osobom, uz pretpostavku da će vas sistem povezati s nekim ko je vaših godina, a možda i suprotnog pola. Možda današnje generacije to ne bi razumele, ali nisu razumele ni one koje su u to vreme plaćale račune.

Kako mami i tati objasniti da želiš da pričaš s nekim potpuno anonimnim vršnjakom i šta, uopšte, time dobijaš, osim mačke u džaku?!

“Ćao. Zovem se Mladen. O čemu hoćeš da razgovaramo?”, “Možemo da pričamo o čemu god hoćeš. Za početak, ja sam Jelena”

Ovako je zvučala dobro poznata reklama za čuveni servis 041/222-333 iz 2004. godine.

Nije, međutim, to bio servis samo za mlade. Na reklami su prikazani razni ljudi koji traže srodnu dušu, pa čak i jedna baka. Znatiželja je čudo, sigurno je da su razni ljudi pozivali ovaj broj, sasvim svesni da tu postoji i jedna zvezdica – cena od 10,93 dinara po minutu što bi i po današnjem kursu bilo preskupo!

“Za mene je rokenrol način života”, “Pali brate, narodnjaci su zakon!” – bila je još jedna od reklama za pričaonicu koja je trebalo da privuče pažnju i probudi znatiželju.

U vreme začetka Interneta postojale su chat sobice i kontakt s apsolutno nepoznatim osobama imao je svoje čari. A pričaonica je bila preteča. Bio je to “Tinder našeg detinjstva”

Ali, 041 nije bila samo pričaonica. Bilo je tu raznih (raz)govornih servisa, a ovaj broj proslavio se i po “postpejd” internetu! Niste morali da imate kupljene sate (verovali ili ne, internet se nekada prodavao na sate!), već ste mogli da se konektujete preko servisa 041 i da vam potom sve to bude naplaćeno kroz telefonski račun. A tada – bilo je bolje da sedite i čvrsto se držite za stolicu kad račun stigne i otvorite koverat da vidite iznos za plaćanje.