“Džungla” i “Hajat” u zloslutnom zdanju na nekadašnjoj periferiji

Dovoljno je reći samo CZ ili “ce ze” i tako sa samo dva slova opisati sudbinu onih koji bi u Beogradu bili uhvaćeni u nekoj kriminalnoj radnji. Priče su se ispredale, pevale i pesme – kazamat CZ postao je čak i deo subkulture.

Međutim, CZ ili Centralni zatvor bilo je samo prvo ime ovog ogromnog kompleksa na Voždovcu koji je otvoren pre 70 godina – 1953.

Ime je, na papiru, otišlo u istoriju još 1968. godine, ali CZ je do danas ostao CZ! Za sudije, pravnike i policiju, to je Okružni zatvor u Beogradu.

Razume se, nije se u to vreme mnogo vodilo računa o uslovima zatvorenika. Zatvor je zatvor… a najvažnija stvar je da iz njega ne može da se pobegne.

Tako ova tvrđava i iz aviona izgleda prepoznatljivo – pet blokova povezano je u jednu gigantsku građevinu.

Ali, sa ulice nećete nikad videti pritvorenike – ćelije su tako organizovane da gledaju ka unutra (jedna ka drugoj).

Šta to znači? Za zatvorenike mnogo manje svetlosti i svežeg vazduha, za upravu – sigurnost da niko neće pobeći.

U pitanju je takozvani Obern-Sing-Sing sistem, koji zatvorenicima definitivno odaje utisak pravog kazamata. Čak ni grejanje ne postoji u ćeliji, već topao vazduh dopire iz hodnika.

Ako bi nekim čudom i prokopali zid, zatvorenici bi se našli u susednoj ćeliji, hodniku, ili na šetalištu.

A šetalište nije nimalo inspirativno. Verovatno treba čekati zenit da bi se u njemu osetio zrak sunca… Između blokova u kojima su ćelije postoji uzan, betoniran prostor, gde zatvorenici mogu da prošetaju.

Iako se ovaj zatvor smatra “poluotvorenim” u njemu postoji zatvoreno odeljenje i posebno odeljenje zatvorenog tipa za smeštaj pritvorenih.

Tako su “mrak” CZ-a osetili na svojoj koži i oni koji se tek sumnjiče da su nešto nezakonito učinili. I tu ne govorimo samo o “sitnim” prestupima.

Postoje i posebna pritvorska jedinica za izvršenje mere pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala i posebna pritvorska jedinica za izvršenje mere pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela ratnih zločina.

Kapacitet zatvora je projektovan za smeštaj oko 900 ljudi, od toga 850 pritvorenih i 50 osuđenih lica.

Zatvor je mali svet za sebe, ima svoja pravila, formalna i neformalna. Neki koji su boravili iza rešetaka svedoče o tzv. “Hajatu“, gde ćelije čak imaju i tuš kabinu i mnogo neprijatnijoj “džungli“.

Najmračnija “tajna” CZ-a je, ipak, u podrumu.

Nekada su u te ćelije dovođeni oni kojima je presuđeno da svetlost dana nikada ni ne vide. Tri dana čekali su tu na izvršenje. To je bilo upravo vreme kada je CZ i nosio svoje prvobitno ime – egzekucije su tu vršene do 1969. godine.

Procedura, međutim, nije bila tajna – poranili bi upravnik, lekar, tužilac, predsednik suda i obezbeđenje. Pet iskusnih strelaca bilo je spremno za pucanj, ali smrtonosni metak se nalazio samo u cevi jednog od njih.