“Gospodin Svengali” – prevarant “grafolog” koji je zaludeo beogradsku gospodu
Sujeverje je, zasigurno, starije od svake danas poznate religije.
Mistične moći kod nas su isprva vezivane za vračare, gatare, veštice, “stare babe” i predmete koje su sa sobom nosile.
A onda se jednog dana u Beogradu pojavio uglađeni gospodin, Slovenac, koji bi se udobno smestio u viđeniji beogradski hotel, pa popunjavao slobodne termine za proricanje i tumačenje sudbine i to “naučnim” metodama, nekim samo njemu znanim računanjima, ali i grafologijom – gledanjem u dlan. Misterija je bila, dakle, ne u poznavanju paranormalnog sveta, već skrivena u navodnom “visokom obrazovanju” na Zapadu i “baratanju naukom”. Znao je i da gleda u dlan, “čita” rukopis koji “nikada ne laže” i sve to uvijeno je u ozbiljnu reč – grafologija.
Tada još nije bilo horoskopa koji bi postali sastavni deo zabavnih strana novina, ali ovaj čudni Slovenac “zaslužio” je jedan pohvali tekst beogradskog novinara. Danas bi se reklo da je platio dobar “pi-ar”, ali, da li je fascinacija zaista bila tolika ili je u pitanju bila čista reklama, ostalo je verovatno tajna davnašnje redakcije “Vremena”.
Iz teksta se ne razaznaje baš najbolje čime se ovaj čovek bavio, osim čitanja dlana i rukopisa, on je navodno koristio neke numerološke i psihološke metode.
Pisalo je i da je ranije još dolazio u Beograd, ali da sada nudi potpuno nove usluge, na nauci zasnovane, jer je uznapredovao. Šarmantan, laskav, elokventan i veliki prevarant, ipak je uspevao da zadobije “moderne” Beograđane koji su tražili nove načine da rasvetle svoju sudbinu, a da ne moraju da odlaze kod neke gatare u Marinkovu baru.
“Moje analize govore ljudima o njihovim strastima i fatalnostima”, govorio je. Pa, ima li unosnijeg posla?
– Ovih dana bavi se u Beogradu stari naš poznanik, g. Svengali, koga smo toliko puta imali prilike ranije da vidimo u časovima kada je vršio javno svoje okultne eksperimente, hipnotičke, sugestivne i zanimljive psihološke opite. Ali, ovo što je sada g. Svengali prikazao u Beogradu odvaja ga daleko od starog njegovog posla. On se dao na tajne analize duha i tela u obliku čisto naučnih tumačenja karaktera na osnovi grafološkoj i hiromantskoj – pisalo je “Vreme” 1. januara 1930. godine.
– G. Svengali je, znači, postao hiromant i grafolog u ozbiljnom smislu te reči, radeći isključivo na metodima koji nemaju veze sa šarlatanstvom. G. Svengali je Slovenac, rodom iz Ljubljane – pisalo je dalje u tekstu, bez ikakve rezerve ili novinarske ograde. najčudnije je što niko nije ni pomenuo kakvo je bilo pravo ili puno ime ovog šarlatana. Ali su mu novinari “Vremena” bespogovorno verovali!?
Treba imati u vidu da je to bilo vreme procvata nauke, merenja, ali i psihologije, pa je bilo dovoljno malo pronicljivosti da “kupite” masu. Ako na to dodamo i svevremenu potrebu za mistifikacijom, dolazimo do slike “gospodina Svengalija” koji rukopise ispituje “mikroskopima i sočivima kao neki bakteriolog“.
– Ja ne proričem u vulgarnom smislu reči. Ja ocrtavam karakter, čega su ljudi najmanje svesni, te duhovnu i telesnu konstituciju čoveka. Međutim, pojedini momenti jasno upućuju na konsekvencije u budućnosti i ja ih dodirujem. Nikada ne govorim radi čoveka, ne bojim se da kažem nijednu crtu koju vidim. Strogo uzimajući ovu vrstu analiza, ja sam svestan da vršim jednu korisnu stvar – govorio je novinarima.
Podseća li vas ovo na današnje astrologe koji se nude da prave natalne karte, preciznim “naučnim” metodama čitajući položaje zvezda?
Naravno, gospodin Svengali hvalio se mnogim poznatim ličnostima koje je analizirao, tobože bežeći od tog pitanja.
– A, kako ne volim one šarlatane koji se hvale analizama velikih ličnosti, ja neću reći kome sam sve analizovao. Ali, tek toliko da kažem, da su mnogi ministri, književnici, umetnici i vojnici velikog rata desetine puta izdeklamovali sebi analize koje sam dao o njihovom karakteru – pričao je on.
Nažalost, ostala nam je nepoznata dalja sudbina ovog prevaranta koji je zaludeo mnoge Beograđane tog doba i uzeo im velike sume novca. Kasnija istorija mu je potpuno zamela trag i danas više ne znamo gde je nastavio svoje aktivnosti i da li je na kraju skončao u nekom zatvoru ili mu je “sudbina” namenila drugačiji ishod…
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…