Tramvaji iz 1928. i 1937. i danas su u GSP Beograd!

Da li znate koje je najstarije vozilo u garaži GSP-a?

Ne, to nisu zeleni tramvaji “švajcarci“, iako su oni definitivno najstarija vozila koja možemo da vidimo na ulicama, sa pojedinim prikolicama koje su proizvedene u drugoj polovini četrdesetih godina!

Jer, u garaži GSP-a čuvaju se pravi muzejski tramvaji: Škoda i Braun Boveri.

U jednom trenutku, tamo negde 2012. godine ovi tramvaji bili su napušteni i ostavljeni napolju, izloženi huliganima, na Novom Beogradu, usled sumanute ideje nekog iz tadašnje beogradske vlasti, ali, srećom, kasnije su bili sklonjeni i smešteni iza kapija GSP-a, gde im je i mesto. Tako su zaista ostali sačuvani za sve nas. A još bolje bi bilo kada bi GSP konačno dobio svoj muzej, ali to je već druga tema…

S obzirom na to kako je buran bio 20. vek, pravo je čudo da u Beogradu možemo da uđemo u tramvaj koji se na ulicama prestonice našao davne 1928. godine. To je Škoda sa garažnim brojem 81.

Ukupno je do 1932. godine bilo nabavljeno iz tadašnje Čehoslovačke 15 ovakvih tramvaja.

U pitanju su dvoosovinska motorna kola sa dva motora snage 44 kilovata. Zanimljivo je da su ovi tramvaji bili dvosmerni, pa nisu morali da se okreću na klasičnoj okretnici, već je vozač samo menjao kabinu u kojoj sedi, a vrata su se nalazila s obe strane vozila.

U ovaj tramvaj moglo je da uđe svega 42 putnika, od kojih je 22 moglo da ima tu sreću da sedne.

Prosečna brzina bila mu je 15 kilometara na sat, što i nije tako malo s obzirom na gradske uslove i ni danas tramvaji u proseku nisu brži.

Ovaj tramvaj doživeo je više remonta (1990, 2012, 2015), a jedno vreme bio je ostavljen na milost i nemilost u nekadašnjoj kontroverznoj replici Terazija kod Železničke stanice Novi Beograd. U njega je mogao da uđe bez nadzora svako ko je hteo, ali šteta je, srećom, izbegnuta.

Drugi primerak, Braun Boveri, nešto je, uslovno rečeni, noviji tramvaj, i to “Made in Yugoslavia!”

Uvozila se samo elektrooprema. Tramvaj je, takođe, bio dvosmerni. Osam ovih vozila stiglo je iz Slavonije (Fabrika vagona Brod na Savi) i oni su bili sa elektroopremom švajcarske kompanije Brown Boveri. Istovremeno, Iz fabrike “Jasenica” u Smederevskoj Palanci došla su nam četiri ovakva tramvaja – i to sa Škodinom opremom.

Ovaj ponos domaće industrije na ulicama Beograda našao se 1937. godine.

Domaći tramvaji imali su veći kapacitet, 60 mesta, od kojih je 36 bilo za sedenje i imali su 4 motora..

S obe strane nalazila su se po dvoja vrata, što je sistem neuporedivo lakši za saobraćaj, jer može da se bira na kojoj strani će biti stanica. Tako se izbegavaju velike okretnice, ali i omogućuje da peron za putnike bude u srednini, između šina. Ipak, čest je bio slučaj i da su deonice bile jednokolosečne.