Cetinjska 6
Izlog u Cetinjskoj 6 već dugo stoji polupan i napušten. Iako je tu donedavno bila omanja knjižara u koju bi poneko svratio da kupi ponešto, ništa iz te uobičajene, obične atmosfere jedne male gradske prodavnice knjiga, nije ukazivalo kakvo je
Biblioteka za siromašne gde se “Ana Karenjina” čekala mesecima
Svega je bilo u Beogradu potkraj 1940. godine, ali u jednome je oskudevao. Samo dve biblioteke su postojale za široke mase. Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, a druga Opštinska. Zgrada nekadašnje Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu Doduše, bila je tu i najozbiljnije
Kako je srušena čuvena knjižara Čeha koji je postao Srbin
Život ljubitelja pisane reči u Beogradu, s kraja XIX i prve polovine XX veka, ne može se zamisliti bez nekoliko knjižara koje su opravdano smatrane stecištima ondašnjeg kulturnog života. Prva među njima bila je svakako knjižara Gligorija Vozarevića, prvog izdavača
Prvi beogradski knjižar, izdavač i bibliotekar zauvek je obeležio deo grada
Bivša zgrada beogradske železničke stanice i buduće zdanje Istorijskog muzeja Srbije, duže od veka predstavljala je prvo mesto susreta sa Beogradom za mnoge. Građena od 1882 do 1885. godine na pustom prostoru uz Savu zvanom Bara Venecija zbog čestih poplava,
Prva žena koja je čuvala beogradsku istoriju i kulturu
14. avgusta 1895. godine vinogradar Lazar Ilić i njegova supruga Marija (rođena Opačić) iz sela Pađene (blizu Knina) dobili su najmlađe, trinaesto dete. Bila je to devojčica Marija koja je imala sreću da bude poslata na školovanje, jer joj je
Sva čuda “Vlajka Marsovca”
Poslovi vezani za knjige oduvek su važili za nesigurnu luku u kojoj, uglavnom, opstaju samo oni najuporniji, dok su ostali osuđeni na tavorenje, besparicu i večitu jadikovku nad zlom sudbinom i nemaštinom. Takav je slučaj i sa većinom pripadnika knjižarskog
Decenija druženja “prodavaca” u Knezu
Gomila mladih, okupljena kao na nekom muzičkom festivalu, recimo mitskom Vudstoku, ali bez muzike - i okružena knjigama! Sa mnogo knjiga. To je bila slika koja je 10 godina mogla da se svakog leta vidi u Knez Mihailovoj ulici,
“Duhovna tetovaža” – ili zašto se park na Bulevaru zove po Miki Oklopu
Najkraći opis bi bio: šmeker sa beogradskog asfalta. Rođen na Čuburi u vreme kada se od rata strahovalo, ali se verovalo da se strahote nikada neće ponoviti. Rastao u godinama koje su obećavale, a pisao tako da ga svako razume. Legendarno