NAJNOVIJE
Top

Šta je 1981. značilo “Anticipirati pojavu na društveno-političkoj ravni”?

 
5

U poslednje vreme sve više tražimo najlepšu i najoriginalniju srpsku reč, kao zamenu za sve prisutnije anglicizme. Kako ih adekvatno zameniti i da li je to uvek moguće, može li nešto da se kaže jasnije i jednostavnije?

Ali, osim tuđica koje su se odomaćile, još jedna tendencija je dodatno opteretila svakodnevni govor: birokratski jezik.

Birokratski jezik je ušao u modu u vreme komunizma, od 1945. do 1990. godine.

Vešto baratanje čudnim rečima i izrazima, koje je tada dostiglo potpuni vrhinac, značilo je, prosto rečeno, da ste mnogo pametni i da razumete kako stvari funkcionišu. Neki su stvari razumeli i kada bi se nazvale stvarnim imenima, a neki ništa nisu razumeli – ni pojave, ni reči.

Snimak ankete

Kako su Beograđani lomili jezik i dovijali da se iskobeljaju u svojim odgovorima, pokušavali da ukrote značenje, da njime ovladaju, pokažu kako sve razumeju i daju još komplikovaniju definiciju, vidi se u jednoj zanimljivoj anketi iz davne 1981. godine.

Reč je o emisiji “Nedeljno popodne”, a anketu je vodila Dunja Lango. Materijal je objavio Audiovizuelni arhiv RTS.

Šta znači anticipirati pojavu na društveno-političkoj ravni, upitala je voditeljka.

Oni koji su najteže mogli da uopšte i izgovore ove reči, najviše su se potrudili da daju jednako nerazumljiv odgovor.

“Anticipirati pojavu na društveni rad…”, rekao je jedan gospodin.

Na društveno političkoj ravni” ispravila ga je odmah reporterka.

“…Znači prilagođavati određenu aktivnost ljudi na nivou jednog društveno-političkog sistema ili života“, nastavio je dalje, kao da sve razume, izgovarajući to tečno i pitko.

“Treba svaki čovek u ovoj našoj socijalističkoj zemlji da bude ravan našoj socijalističkoj svesti”, ispričala je jedna gospođa uz mnogo mašte i ljupkosti.

“Znači nešto unazad vratiti, je l’ tako?”, još jedan je od pokušaja definisanja ovog izraza.



“To bi trebalo da znači otprilike kao kad bi čovek rekao, kad stvar posmatra sa aspekta…”, dalje je nemoguće razumeti šta je uopšte izgovorio ovaj sagovornik, a govorio je brzo i sigurno u sebe. Ličilo je na imitiaciju izgovaranja najrogobatnijih izraza u najkraćem mogućem vremenu, tj. na – nerazumljivo i glasno mrmljanje.

Bilo je i iskrenih odgovora.

Sad ste mnogo pitali. Ja sam ekonomista. Veoma teško mogu da objasnim. Ne znam zbog čega je u našem jeziku toliko stranih reči, kad imamo dobar i pristupačan jezik”, rekao je jedan čovek smirenim tonom.

Bio je tu i odgovor koji je poentirao. Prolaznik je samo rekao: “Propast, šta drugo može da bude”.

Bilo je i onih koji nisu ni pokušali da se petljaju.

Ja sam doktor po ugostiteljstvu. Kad biste me pitali za lepe stvari u ugostiteljstvu…”

A jedan je samo pobegao: “Nisam odavde, vjerujte”.