Najveće čvorište srpske železnice nalazi se na Makiškom polju. Preko pola veka ova površina koristi se za ranžirnu stanicu Beograd, a vremenom je izrasla u pravu gvozdenu grdosiju, jasno vidljivu i iz aviona.
Sa čak 62 koloseka (48 u ranžirnom i 14 u prijemnom) ukupno dugih preko 70 kilometara, ova moćna stanica mogla je da “obradi” 6.000 vagona dnevno. Naravno, za “prekomande” vagona potrebno je i mnogo skretnica, a njih ima čak 175.
Ovim kolosecima uskoro će se priključiti i srce Beogradskog metroa – veliki depo koji će morati da prihvati i otpremi sve putničke vozove koji budu tutnjali ispod grada.
Premda je reč o zoni bliskoj vodoizvorištu, ranžirna stanica negde je morala da se izgradi u Beogradu. Prostor između Belih voda i Železnika bio je zgodan za to. Stanica je veoma važna za teretni saobraćaj, a jak teretni saobraćaj odraz je snažne privrede jedne zemlje. Stoga, ne čudi što se za vreme Jugoslavije odlučno gradila ovako velika i moćna stanica.
Pre Drugog svetskog rata ova stanica nije postojala. Kao glavna ranžirna za ceo Beograd tada se koristila nekadašnja zemunska železnička stanica. Međutim, u novoj Jugoslaviji, od 1945. godine, postojala je potreba za ovakvim objektom i gradnja je krenula 1956. godine. Ranžirna stanica Makiš je u punoj funkciji od 1970. godine.
Tek 1980. godine dobija projektovani izgled. Koliko je tu moralo da bude radnika, govori i podatak da je 1978. godine u sklopu stanice Beograd izgrađen hotel “Železničar”, koji ima 74 dvokrevetne sobe i tri apartmana, a danas je to internat za učenike Železničke škole.
Iako u modernim vremenima daleko od svog prvobitnog sjaja, ispunjava svoju funkciju. Jedino po čemu se može locirati dok se vozite Novim obrenovačkim putem jeste soliter-kula, koja je sagrađena u okviru stanice i sa koje se, kao svojevrsnog kontrolnog tornja sličnog onom na aerodromima, pruža moćan pogled na čitavu stanicu.
Vozovi iz Srema ovde pristižu preko Ostružničkog mosta, a sa juga preko Železnika. Međutim, postoji i dugačak tunel koji ovu stanicu direktno povezuje sa Rakovicom. Ona je tako odlično povezana sa svim pravcima. Još samo da imamo više teretnjaka, manevarki, buke i škripe lokomotiva…
Za to ima nade. Privreda se budi i potrebni su nam tzv. intermodalni terminali. Baš na ovoj stanici u toku je izgradnja velikog kontejnerskog terminala, što je tek prva faza velikog intermodalnog terminala koji će biti izgrađen na toj lokaciji. Na taj način tzv. “intermodalni prevoz” povezaće se “kontejnerskim vozovima” sa velikim logističkim centrima u regionu.
Veliki intermodalni terminal gradi se i u Batajnici, koja je opet ne tako daleko od Makiša, kada se koristi pružna obilaznica oko Beograda, preko Ostružničkog mosta.
Važna stvar je povezati u ovakvim centrima drumski, rečni i železnički prevoz. A Makiš je bitan ne samo kao čvorište železničkog prevoza, u smislu fizičkog kretanja teretnih vozova, već i kao telekomunikacioni centar za upravljanje železničkim saobraćajem širom zemlje.
Trenutno se u njemu nalazi jedan od tri telekomandna centra, a plan je da se tu smesti i jedinstveni dispečarski centar za celu Srbiju, koji će uključivati i prvu brzu prugu Beograd – Budimpešta.
(fotografije FB stranica “Ljubitelji železnice Srbije” & V.Vesić / Mladen Žarković & “Vozovi i železnička infrastruktura”
.
Zaljubljenik u istoriju tehnike i svega što se nekada kretalo na točkovima, bilo po kaldrmi, šinama ili asfaltu. Mašinski inženjer po struci, aktivan u razvoju motornog saobraćaja.
