“Šareni tramvaji donose zaradu”

Sećate li se šarenih, brendiranih autobusa GSP-a?

Sve je krenulo početkom devedesetih, slomom komunizma, kada se gradski prevoznik priključio komercijalnoj trci, ali je, osim dobrog prihoda u reklamama, po svim drugim parametrima ekonomije – žestoko popustio.

Imali smo stare autobuse s drvenim sedištima i visokim podovima, bučne, prepune dima. I imali smo, tada još uvek relativno nove, ali tramvaje koje je još pri proizvodnji pregazilo vreme – ČKD KT4. I ruske trole, čija vrata su svojom bukom budila uspavane putnike.

I sad, na ta čuda od prevoznih sredstava, zaostalih i za vreme SSSR-a, zalepljene su reklame. Jedan tramvaj sa dobro poznatom kravicom mlečnog proizvođača objavljen je u “Politici” 1992. godine uz naslov “Šareni tramvaji donose zaradu”. I to finu zardu. Samo, ta zarada očito nije spasla GSP propasti, koji je u drugoj polovini decenije postao klinički mrtav.

“Šarene autobuse i tramvaje, ispisane raznim reklamama, koji su se u početku stidljivo i retko pojavljivali na gradskim ulicama, Beograđani sad mogu da vide gotovo na svakom koraku.

Trenutno je desetak ovako ukrašenih vozila koja krstare gradom, a kako kažu u GSP-u uskoro bi iz njihovih garaža trebalo da izađu još 24 ispisana autobusa, za koje imaju već potpisane ugovore”, pisala je “Politika”.

Poznata firma za proizvodnju slatkiša, banka, građevinsko preduzeće, zapravo, ostaci eks-ju giganta i novopečene imperije grabile su se za reklamni prostor u gradu na tržištu koje je tonulo u krizu.

GSP je tada, pohvalio se, zaradio već 4 miliona dinara.

To su, međutim, smatrali u GSP-u za tek početak razvoja jednog unosnog posla.

U tom trenutku reklame su bile samo spolja, a plan je bio da se kao komercijalni prostor iskoristi i unutrašnjost vozila. To je, međutim, zahtevalo malo bolje stanje autobusa, jer oni stari nisu ni imali mnogo slobodnih površina za tako nešto, a ugradnja panoa bila je komplikovana kada je održavanje bilo loše.

Takođe, razmišljalo se i o stajalištima, iako smo tada imali samo klasične “pečurke“. Pa i njih su zaista katkad brendirali.

“Novac dobijen od reklame, kako kažu u GSP-u, biće uložen i u opremanje autobuskih stajališta, kupovinu novih tabli na stanicama, uređenju vozila, kao i za druge buduće poslove ovog preduzeća“, pisale su novine.

Istini za volju, reklame su se stidljivo pojavljivale na tramvajima još krajem osamdesetih godina, ali su to bili retki izuzetci.

Ipak, eksplozija reklamiranja na vozilima GSP odigraće se nakon 2000. godine kada je sve više “igrača”, marketinških kompanija, prepoznalo ovakav “resurs”.

Sve je otišlo toliko daleko da putnici od nalepljenih reklama nisu više mogli da gledaju napolje, kroz prozore, pa se dešavalo da propuste i stanicu na kojoj je trebalo da siđu. Taj bahat pristup završio se tek pre nekoliko godina kada su vozila GSP postala ponovo ono što su uvek trebalo i da budu – jednobojna prevozna sredstva, umesto pokretnih bilborda punih zaslepljenih putnika.