Da li bi ovaj objekat danas bio ruglo ili atrakcija?
Jedna stara zgrada iz prve polovine 19. veka opstala je više od decenije posle Drugog svetskog rata na uglu Dečanske i Nušićeve ulice.
Sa malim, bez reda postavljenim i pomalo iskrivljenim prozorima, neravnim krovom, dogradnjama i dimnjacima koji su “pobodeni” gde god se našlo mesta, slika je balkanske arhitekture i prilika tog doba. Ovakve slike polako su nestajale dok je moderni Beograd rastao, ali, uvek bi se našao neki zaboravljeni “ćošak“.
Duboko u našem duhu kao da još negde stoji ovakva jedna zgrada. Kada vidimo ovu fotografiju ona nas ne iznenađuje, nije nam strana.
Podignuta na ćošku, bila je idealna za zanatlije, trgovce i ugostitelje.
Na ovoj fotografiji vidi se Bife kod esnaflije, mada je mnogo preduzetnika zauzimalo njene nesretno nadograđene lokale koji, premda su neugledni i “sklepani“, nisu smetali ni zakupcima ni mušerijama da obavljaju svoje svakodnevne zadatke i potrebe…
Moderan Beograd izdignut je na prahu i pepelu stare orijentalne varoši i rezultat je borbe duha i naroda za oslobođenje.
Ali, ne treba zaboraviti ni kako smo živeli nekada. Šteta je što danas nemamo mnogo sačuvanih zgrada iz perioda prve polovine 19. veka ili starijih.
Ipak, teško da je neko mogao da žali ovu “skalameriju” čudom opstalu u delu grada koji je svud oko nje već decenijama ranije već bio skockan u duhu novog vremena.
Dečanska ulica, ipak, dugo je oklevala u razvoju, zato što je najpre izmakla planu regulacije Emilijana Josimovića. Ostala je grubo predgrađe u srcu grada, “integrisano” tek naknadnim presecanjem krivudavih ulica.
Zgrade dostojne velegrada u njoj počinju da se podižu tek u 20. veku.
A ovo ruglo, zabeleženo na brojnim fotografijama Beograda bio je poslednji trag orijenta Dečanske ulice. Srušeno je 1956. da bi tu bila podignuta tada velelepna palata, koja stoji i danas kao svojevrsna kapija Terazijskog tunela iznad njegovog ulaza (ili izlaza). Niko nije žalio.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
