Beograd je sredinom 20. veka imao samo jedan sud smešten u jednu moderno opremljenu zgradu, dok su ostali bili u neprimerenim uslovima u zdanjima građenim vek ranije.
Zato je krajem oktobra 1963. isplanirana izgradnja velike sudske zgrade sudskih ustanova na kompleksu zemljišta između ulica Savske, Miloša Pocerca, Tesline i Vojvode Milenka, tačnije na mestu gde se tada nalazila garaža autobuskog preduzeća “Lasta”.
Međutim, i pored velikih planova, useljenje se dogodilo tek deceniju kasnije.
Glavni inženjer Direkcije za izgradnju javnih objekata Aleksandar Losa najavio je tada da u ove sudske objekte treba da bude smešteno pet pravsudnih ustanova: Okružni, Sreski i Okružni privredni sud, kao i Okružno javno tužilaštvo i Sresko pravobranilaštvo.
– Na konkursu koji je raspisala Direkcija prijavljeno je 40 radova, a prihvaćen je projekat trojice arhitekata Zorana Žunkovića, Mihajla Živadinovića i Božidara Simovića – rekao je Losa novinarima. – Pod njihovim nadzorom razrađen je projekat po kome će u junu 1964. početi gradnja. Zamišljeno je da na površini od 30.000 kvadratnih metara budu izgrađene dve zgrade, od kojih će jedna imati prizemlje i tri sprata, a druga sedam spratova.
Parter i viši spratovi trebalo je da budu namenjeni sudskim strankama, sudijama, za sudske kancelarije, pisarnice, referente i drugo sudsko osoblje. Okvirna vrednost radova, kako se procenjivalo, bila je oko tri milijarde dinara. Kasnije je u plan ušao i treći sudski blok na obali Save sa dodatnih 10 spratova.
Posle više od četvrt veka radnici pravosuđa dobili su pristojno radno mesto ali tek u leto 1973. godine. U najvišem delu zgrade smeštena je administracija: Okružni sud, Okružni privredni sud, Prvi i drugi opštinski sudovi sa tužilaštvima, pravobranilišta i Okružno javno tužilaštvo.
U trospratnom delu izgrađene su sudnice sa klima uređajima što je sedamdesetih godina bila neverovatna novina, radne sobe, kriminalistički muzej, advokatske kancelarije i prostorije za sudije porotnike.
Prizemlje je rezervisano za šalterske službe, informacije, overe sudskih spisa i punktove za prodaju taksenih maraka. Ovog puta su i vozači dobili svoj blok, pa je u suterenu izgrađen poseban deo u kome je moglo da se parkira 100 vozila.
U novoj Palati pravde na 30.000 kvadratnih metara radilo je 947 ljudi i svakom je na raspolaganju bilo 11,14 kvadrata umesto dotadašnjih 8,89. Ovo zdanje je imalo najveću korisnu površinu od 25.000 kvadratnih metara, taman kao osrednje poljoprivredno imanje od dva i po hektara. To je bilo veće i od tadašnjeg Saveznog izvršnog veća. Površina glavnih i pregradnih zidova mogla je da prekrije fudbalski stadion, a još polovina bi se prekrila staklom potrebnim za vrata i prozore.
Električnu energiju obezbeđivale su dve trafo stanice sa po 630 kilovata i rezervni agregat. Ugrađeni su prozori, hermetički zatvoreni, a vlažnost i temperaturu obezbeđivali su klima uređaji, koji su tri puta u toku dana menjali vazduh u 90.000 kubnih metara prostorija.
Građevinsko preduzeće “Rad” kao glavni izvođač radova, zbog stalnog pomeranja rokova nije moglo da navede tačnu vrednost utrošenog novca. Prvi put u istoriji sudovi i tužilaštva dobili su prostorije namenjene isključivo samo njima, a interesantan je i podatak da je u Palati pravde pod jednim krovom bilo čak 70 sudnica.
Sudsko zdanje otvoreno 1973. renovirano je prvi put tek 2019. godine.
Zgrada je spolja zadržala prvobitni izgled kao zaštićeno autorsko delo, a ugrađena je aluminijumska stolarija, pošto prozori nisu mogli da se otvaraju. Liftovi su se često kvarili, a hodnici su bili nefunkcionalni. Zamenjen je celokupan sistem grejanja i hlađenja, ventilacije i strujne instalacije.
Pošta u prizemlju je izmeštena i danas se nalazi na sredini centralnog hola. U šalter sali povećan je broj šalter mesta.
Rekonstrukcija Palate pravde je bio najveći infrastrukturni projekat Ministarstva pravde u poslednjih nekoliko godina.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
