“Onlajn” nastava počela je – 1971. u školi na Dorćolu

Jedna od najvećih osnovnih škola u Beogradu, otvorena davne 1961. godine sa čak 1.300 učenika u klupama, početkom sedamdesetih izabrana je za revolucionarni poduhvat u našem školstvu.

Tadašnja OŠ “Prva proleterska brigada”, koja je kasnije preimenovana u OŠ “Stari grad”, bila je 1971. prva u kojoj je uveden – interni televizijski školski sistem.

Ova svojevrsna novina u obrazovanju u čitavoj SFRJ podrazumevala je da učenici slikom, zvucima i elektro signalima svestranije doživljavaju postavljene probleme i zadatke. TV sistem omogućio je stoprocentnu “kinofikaciju” nastave, što je praktično značilo “uvođenje naučnog filma u nastavni proces i racionalizaciju školskog programa”.

Primera radi, čas fizike održavao se tako što je svaki učenik u kabinetu imao svoje radno mesto koje je povezano sa profesorskom katedrom sa koje je nastavnik postavljao zajedničke ili pojedinačne zadatke.

– Iako još nemamo potpunu koncepciju novog sistema komunikacije između učenika i profesora planiramo da je uspostavimo pomoću zvukova, signala i električnih impulsa čime bi se u nastavni proces uvela nauka – govorio je medijima Branko Cvetić, tadašnji direktor ove škole.

U školi je do početka školske godine postavljeno 20 monitora. Međutim, kako je svaka reforma obrazovanja išla traljavo i sporo, tako ni ova nije prošla bez problema.

Teško je bilo sedamdesetih godina obezbediti dovoljan broj stručnih udžbenika, osposobiti nastavnike za novi način rada, ali i učenike da rukuju najnovijom tehnikom i tehnologijom.

Rukovodstvo škole zatražilo je tada stručnu pomoć od Televizije Beograd, a kako bi se nastavnicima olakšao rad planirano je organizovanje seminara i stručnih predavanja.

– Neopravdano se nastavnici plaše da će u novom sistemu biti zapostavljena njihova ličnost – naglašavao je direktor Cvetić. – Njegova funkcija ostaje nezamenljiva, a na ovaj način on će postati kreator moderne nastave. Ukratko rečeno menja se samo forma, ali ne i sadržina njegovog rada.

Postojala je i ideja otvaranja televizijskog studija, koji bi mogao je da se uključi u redovan program Televizije Beograd, ali se od toga odustalo pošto sistem nabavljen u Engleskoj nije odgovarao našoj televizijskoj mreži.

Naime, kada se aparatura priključila na električnu mrežu nije se prikazala ni slika ni ton. Razlog je bio taj što engleski sistem radi od 20. do 30. kanala, a naš do 10, objasnili su stručnjaci.

Ideja o uvođenju televizijske nastave, koja je u to vreme postojala gotovo svuda u svetu, potekla je od Pedagoškog zavoda, a kasnije je razrađivan u drugim obrazovnim institucijama.

Čitav TV sistem, monitor i oprema prvog televizijskog školskog studija koštao je 100.000 tadašnjih dinara. Opština Stari grad obezbedila je 60.000, dok je ostatak novca stigao iz kase Pedagoškog zavoda i same škole.

– Imamo 16 školskih učionica, ali monitori se neće uključivati u niže razrede, pošto ni kod nas ni u svetu nije utvrđeno kako televizija utiče na razvoj i psihu dece do 10 godina – objašnjavao je direktor.

Pošto je za 13 nastavnih predmeta bilo isto toliko kabineta, monitori su postavljeni u svakom od njih. Kadar koji je trebalo da radi sa decom na ovakav način počeo je da se obučava tek posle formiranja studija.

Po uvođenju televizijske nastave u OŠ “Prva proleterska” pokrenuta je inicijativa da projekat zaživi i u ostalim osnovnim i srednjim školama. Ovakav sistem bio je poprilično skup, a očekivala se pomoć sa strane – Međunarodne banke, Fonda za razvoju Ujedinjenih nacija, kao i raznih fondacija. Svi su bili saglasni i da nedostaju nastavnici, ali ukoliko se ne bi odmah krenulo u korak sa tehnološkom revolucijom – izgubili bi svoj red.