Branislav Nušić, svojim britkim sarkastičnim perom, opisao je jednom prilikom gde je rođen – baš na mestu gde je srpska Narodna banka čuvala svoje zlatne rezerve, i gde se danas nalazi prozor sa debelom rešetkom!
Razmišljao je kako bi ploča koja svedoči o njegovom rođenju morala, tako, biti uzidana u Narodnu banku.
I to se dogodilo 2004. godine. Na zgradi NBS u Ulici kralja Petra, velelepnoj palati, našla se ploča s njegovim citatom.
U vreme kada je rođen, 8. oktobra 1864. i to pod cincarskim imenom Alkibijad Nuša (koje je sa 18 godina promenio u Branislav Nušić), u ovoj beogradskoj ulici nije bilo takve palate…
Bila je to obična, mala kuća, u kojoj je pod svetlom sveće rođen naš čuveni komediograf.
“Rodio sam se u jednoj staroj kućici, u blizini beogradske Saborne crkve. Ta kućica je docnije zbrisana sa zemlje i namesto nje se sad diže velika palata Narodne banke. Tako da su danas bančini trezori tačno tamo gde je bila soba u kojoj sam se ja rodio. I sad, kad bi naišlo jedno blagodarno pokolenje i htelo, recimo, da označi spomen-pločom mesto gde sam se rodio, ta bi se ploča, sa potpisom: “Ovde se rodio… itd.” morala uzidati u Narodnu banku, tačno iznad onih suterenskih prozora sa debelim gvozdenim šipkama gde su trezori u kojima počiva bančina zlatna podloga. … Rodio sam se u ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: “On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine”, već: “On je ugledao svetlost milikerc-sveće 8. oktobra 1864. godine. Blagorodno pokolenje, Beograd, 8. oktobar 2004.”
Pred moćnom zgradom sagrađenom krajem 19. veka Nušić je mogao samo da zamišlja kako je izgledala ulica u vreme njegovog rođenja.
Njegovi roditelji ubrzo po njegovom rođenju sele se u Smederevo, pošto su izgubili veliko bogatstvo i tek pred maturiranje Nušić se vraća u Beograd.
Nije Nušić bio samo pisac, već i pravnik. On je bio i u politici, dosegao je i do mesta konzula u Skoplju, Solunu, Prištini. Bio je toliko vezan za pozorište i to ne samo u Beogradu, već širom nekadašnje velike države – bio je čak i upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu.
Kada je umro, 19. januara 1938. godine, zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu (prekoputa koje je i njegov spomenik danas) bila obavijena u crno platno.
Pored svega toga, on je bio i jedan od pionira srpske fotografije.
Zanimljivo je da je Nušić i ostatak svog života, nakon karijere koja ga je vodila po Balkanu, proveo takođe u rodnom Beogradu, mada malo dalje od kraja u kome je rođen i gde danas stoji neobična spomen ploča. Kuća u kojoj je živeo i preminuo je sačuvana i obeležena zanimljivom tablom, na početku ulice Šekspirova, na teritoriji opštine Savski venac.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
