NAJNOVIJE
Top

Kada su u aprilu 1977. godine počeli pripremni radovi za izgradnju Sportskog centra “11. april” na Novom Beogradu, malo ko je mogao da nasluti da će to i u 21. veku biti jedan od najposećenijih objekata te namene u Beogradu.

Šest plivačkih bazena, sportski tereni i dvorane, po prvobitnom planu trebalo je da budu završeni do 11. aprila 1979. za tridesetu godišnjicu početka izgradnje novog dela grada na levoj obali Save, i po tom jubilarnom datumu došlo je i ime kompleksa.

Unutrašnjost centra sa jednim od bazena neposredno pred otvaranje 1979. godine

Izvođač radova bilo je preduzeće “Кrivaja“, a očekivanje da će prvi posetioci ući planiranog datuma – nije se ostvarilo.

Otvaranje je kasnilo oko sedam meseci i tek 20. decembra 1979. Novi Beograd je dobio svoje bazene za ponos.

Centar je bio isplaniran na mestu gde je desetak godina ranije sagrađeno igralište fudbalskog kluba “Radnički”.

Centar 11. april neposredno po otvaranju. Izgraďen na lesnom tlu, kompleks je zahtevao posebno izvedene temelje kako voda iz bazena ne bi napravila blatnjavu podlogu i ugrozila objekat. Foto: Ivo Eterović

Da se voda iz bazena ne bi na bilo koji način provukla u okolno zemljište, raskvasila ga i pretvorila u kaljugu (jer les na kome se sportski centar gradio je takav kad je mokar) bazeni su sagrađeni na šumi betonskih stubova!

Bilo je to revolucionarno rešenje industrijskog inženjeringa preduzeć “Кrivaja” iz Beograda, iza koga je stajao arhitekta Igor Palavičini.

Sportski centar je bio predviđen da bude tek jedan deo velikog projekta Trećeg rejonskog centra, i zadovolji mnoge potrebe tadašnjih 45.000 žitelja Novog Beograda.

U toku izgradnje

Predviđeni su tako bili i hotel ,,B“ kategorije, sa 200 kreveta, robne kuće i garaže, samousluga, bioskop, izložbena galerija, sala za javne skupove i slično. Do toga nikad nije došlo.

Najzanimljiviji momenti ovog impozantnog objekta na Bežanijskoj kosi, odnosili su se na njegovu smelo i maštovito zamišljenu arhitekturu.

Asocirao je na drevnu sojenicu na stubovima, piramidastog krova. Za razliku od objekata te epohe gde je isključivo korišten beton, ovde su kao građevinski materijal dominirali staklo i – drvo!

Foto: Ivo Eterović

Ogromni krov rađen je od višeslojno slepljenih greda. Prvi put u Evropi je rađena krovna konstrukcija dijagonalnog raspona od 100 metara!

To što je čitava dvorana praktično od drveta, nije nikoga brinulo, jer je ono prethodno specijalnim premazima zaštićeno od požara i zuba vremena.

Kosi krov “11.aprila” ima osam ogromnih stubova od lepljenog drveta. Svaki je težak 22 tone. Tako nešto radilo se u našoj zemlji prvi put.

Da bi se ti džinovski nosači dovezli iz Zavidovića u Bosni gde su napravljeni, koriščen je industrijski kolosek fabrike Zmaj“ u blizini Bežanijske kose. Odatle su potom dopremljeni auto-putem Beograd – Zagreb, čija će jedna strana zbog toga morala da bude zatvorena za saobraćaj.

Skupština opštine Novi Beograd, kada se podvukla crta, investirala je u ovaj objekat 140 miliona dinara, iako je na početku bilo planirano 40 miliona manje.

Duga i snažna zima, višemesečni nedostatak građevinskog materijala i
naknadni zahtevi investitora, najviše su doprineli da se objekat ne završi do predviđenog roka, nego sedam meseci kasnije. Iapk, kada je završeno sve, bio je to pravi građevinski podvig “Кrivaje“ i njenih stručnjaka.

Potpuno smo zadovoljni obavljenim poslom – govorio je na otvaranju Dragoljub Vapa, glavni inženjer “Кrivaje”

Naši radnici su, zajedno sa kooperantima, građevinskim preduzećima “Novi kolektiv” i “Ratko Mitrović”, za nepuna četiri meseca iskopali 80.000 kubika zemlje, a u
temelje pokrivene sportske dvorane ugrađeno je 220 kubika cementa, odnosno, 700 kubika betona, 80 tona gvozdene armature. Taj ogroman i najnaporniji deo posla, koji se ne vidi, ostao je u zemlji.