Kuća sa tajnom od 300 godina

Nedugo nakon što je kuća na današnjoj adresi Cara Dušana 10 sagrađena 1727. godine, njenog graditelja su, pričalo se, habzburške vlasti ubile da ne bi nekome otkrio prolaze koji iz podruma vode ka Kalemegdanskoj tvrđavi. Kada su Nemci okupirali Beograd u Drugom svetskom ratu, govorilo se da su tamo pronašli blago i odneli u Berlin. To nije nikada potvrđeno. A glasine i danas mnoge privlače…  

Po spisima, kažu znalci, nije najstarija kuća u Beogradu. Ima jedna starija u zemunskoj ulici Vasilija Vasiljevića 10. Ta je prvi put spomenuta u zabeleškama 1658. godine. Ali odavno je zapuštena i oronula. I nekako baš zbog tog svog izgleda mora prepustiti primat ovoj u Cara Dušana 10, sa kojom, eto, osim broja i davno zakopanih temelja ništa više nema zajedničko.

Stoga, pričajući ovu priču, ipak ćemo se spustiti pored crkve Aleksandra Nevskog ka Zoološkom vrtu kuda su se donedavno presijavale izanđale tramvajske šine na neravnoj kaldrmi. S krajem kompletnog uređenja ulice Cara Dušana, ponovo će krenuti tramvaji tim delom Dorćola, sada šišteći po novim šinama umesto dojučerašnjeg glasnog klepetanja. A tada će biti svejedno da li hvatate 2, 5 ili 10. Stanica je baš ispred ulaza kuće sazidane bezmalo pre 300 godina, tamo neke 1727.

I već u prvim godinama nad njom se nadvio veo misterije. Jedan od graditelja bio je Švajcarac Nikola Doksat de Morez, inženjer i pukovnik austrijske vojske. One iste vojske koja ga je potom ubila optuživši ga za veleizdaju. Ali čaršijom se pronela priča da je zapravo životom platio tajnu podzemnih hodnika koji navodno vode od podruma kuće do Kalemegdanske tvrđave… I od tada živi legenda o skrivenom blagu.

Odavno nema više ni prvog stanara Elijasa Flajšmana, remenskog zanatlije i člana opštinskog veća, koji se doselio u ove krajeve 1717. godine kada su Austrijanci oslobodili Beograd od Turaka, nema više svedoka tog vremena ni onih dana kada su Osmanlije ponovo stupile na beogradsku kaldrmu 1739. ugušivši u krvi Kraljevinu Srbiju, kao pokrajinu Habzburškog carstva. Pukim slučajem kuća je tada preživela osvetnički bes Turaka, koji su palili sve pred sobom.

Preživela kuća, a sa njom i priče. Vekovima kolaju raznorazne legende, a posebno su bile izražene tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. U svojoj osnovi objekat ima podrum koji se proteže celom dužinom placa. Najviša tačka je četiri metra. Govorilo se kako su Nemci pronašli nekakvo skriveno blago i odneli ga u Berlin. Niko nikada to nije potvrdio. A glasine su se širile…

Istraživači beogradskog podzemlja (ne onog kriminogenog) poslednjih godina pokušavaju da potvrde pretpostavku da se iza zazidanih zidova u podrumu zapravo nalaze prolazi koji su predstavljali stratešku podzemnu komunikaciju sa tvrđavom. Ali, nažalost, zbog dotrajalosti potpornih stubova i vode ne smeju se izvoditi nikakvi radovi, tako da je za sada sve ostalo na nivou ovu teorija koja se s obzirom na postojanje brojnih laguma na Kalemegdanu čini veoma prihvatljivom.

Sredinom prošlog veka u tom podrumu se nalazila tekstilna radionica “Narodni heroj Anđa Ranković”, iz koje je kasnije nastao “BEKO”, a koja je nazvana po prvoj ženi Aleksandra Leke Rankovića, stradaloj u borbama pokraj Gacka. Tu je jedno vreme bila i prva beogradska pekara koja je radila non-stop 24 sata.

Kuća u Cara Dušana 10 je proglašena spomenikom kulture 1977. godine.

Pa, eto, ako prolazite tuda – zastanite, pogledajte. Ukoliko dođete na Kalemegdan ili decu dovedete u zoo-vrt, pružite još malo korak. Tu, maltene iza ugla, doživećete jedno putovanje kroz vreme. Pokušajte, ništa vas ne košta. Nama je uspelo.