Kad je “telefonska banda” harala gradom

Preko noći digli su tog avgusta 1924. krov sa telefonske centrale u Kosovskoj. Došlo je bilo vreme da se nadzida i treći sprat, jer zahteva za priključcima je bivalo više nego što je moglo da se opsluži.

Nad velikom dvoranom se pravio prostor za automatske telefone sa 10.000 brojeva. Tako se to tada govorilo, a značilo je da će taman toliko Beograđana, firmi, radnji, kafana, kojekavih službi biti prikačeno na centralu.

Brojke umnogome govore o tome da je glavni grad za tih nekoliko godina nakon okupacije poprimio sve oblike naselja koje se razvija po uzoru na evropske metropole, a život u njemu težio je da prati tehnološka i tehnička dostignuća.

Izlazilo se iz krize i ruševina Velikog rata, a ona Velika svetska ekonomska kriza još nije bila na vidiku, iako je vrebala iza ugla.

Bili su to dani prosperiteta. A zanimljivo je da će nam ti automatski telefoni, odnosno automatska centrala za 10.000 brojeva, stići upravo iz Nemačke na osnovu ratne reparacije.

Baš tih avgustovskih dana Beograd je dobio svoj 4.000-ti telefonski broj, a bilo je još oko 2.000 sporednih telefona sa 100 podcentrala.

Rok za izgradnju, tačnije hitnu dogradnju i proširenje centrale u Kosovskoj bio je 131 dan i sve je moralo biti okončano do decembra.

Đoka Popović, ondašnji šef gradske telefonske mreže, govorio je da je naročito važno brzo postavljanje kablova od centrale ka palilulskoj školi gde je oko 120 prijavljenih za telefonski broj već dve godine čekalo da budu priključeni.

Na upravnikovom stolu stajala je sveska u koju je bilo zavedeno više od 1.000 molbi, a mnogi su već bili izgubili nadu da će se iz njihovog doma začuti čuveno „alo“.

I baš to iščekivanje, nagomilavanje zahteva, oskudicu linija stvorilo je u Beogradu – telefonsku bandu!

Prevaranti su nudili „instaliranje telefona“ i to odmah – za nepuna tri dana, ali prvo su tražili od žrtava „da se sporazumemo“. A to sporazumevanje je izgledalo tako da se na njega upecao i jedan iskusni advokat.

Elem, večerao je on u kafani kad ga je pozvao prijatelj na telefon koji se nalazio nadomak kuhinje. Uzgred mu se požali kako je davno podneo papire za instalaciju telefona u stanu, ali da ništa od toga još nema.

Sve je slušao čovek koji se zadesio u blizini.
Kad je advokat pošao kući, taj mu se neznanac pridruži i nazva mu „Dobro veče!“.

– Ja pogledam – pričao je kasnije u policiji advokat – i nikako ne mogavši da se setim ko bi mogao biti uzvratim mu pozdrav iz učtivosti.

– Šta, zar me ne poznaješ? – nastavi nepoznati gospodin: – Pa mi smo bili drugovi iz detinjstva, zajedno smo učili školu… Ej, bre, brate!

– Zagledam, pokušavajući da se prisetim – kaže advokat – ali taj „prijatelj“ mi reče da je čuo da sam se žalio, pa se ponudi da pomoge. Vrlo rado, odgovorih mu.

– E, ali prvo da se „sporazumemo“! – dodade pridošlica:

– Daćeš mi 10.000 dinara (što je bilo jedno 10 prosečnih zarada, prim. aut) pa da dobije vezu. Pristaješ?

– Meni je to izgledalo suviše i ponudim mu 3.000. On odmahne prezrivo rukom, ne htede da govori o „tim sitnicama“ i nađosmo se na 5.000 dinara.

Onda je taj „instalator“ došao sutradan kod advokata, uzeo 2.000 dinara kao predujam, a resto će po završenom poslu. Lupio je nekoliko puta čekićem u zid kao da proveri kuda mogu kablovi da prođu, izašao da donese opremu i… Nije se više vratio.

Javljali su se Đoki Popovići i policiji sa istim jadom i trgovci na Savi, kafedžije, naivni građani. Bilo ih je i previše za kratko vreme.

Gliga Popović, šef javne bezbednosti, sa svojim ljudima pohapsio je ubrzo celu bandu.

Automatska centrala već za koji mesec rešila je sve nevolje sa potencijalnim prevarantima, jer je brojeva tako postalo sasvim dovoljno.

Ali još jedan detalj je zanimljiv za te letnje dane 1924. o kojima pišemo. Nekih pet minuta nisu radili telefoni u Beogradu. Ustvari, radili su oni, ali nije imao ko da prespoji i uspostavi vezu jer su sve telefonistkinje izašle da se slikaju za uspomenu ispred stare zgrade, pre nego što je skinut krov i počelo zidanje trećeg sprata.

Bilo je svima jasno da u prestonicu stiže nova era telefonije, moderna, automatizovana, brža…