“Halo” koje je postalo svetski fenomen

Bio je to poziv obavljen nasred ulice koji je potpuno izmenio svet. Ne odmah i ne za nekoliko dana, ali je bio najvažniji za sve što je potom usledilo. I što se nastavlja i dan danas, pedeset i dve godine kasnije.
Kratka je ovo priča o onome što je značio po čovečanstvo.

Malo šta je doživelo toliku ekspanziju kao primena mobilnih telefona. U prvi mah sporo, pa brže, pa još brže, da bismo došli do toga da više i ne možemo da ispratimo šta se sve pojavljuje na tržištu, koje oznake nosi, koji proizvođači se se uzdižu, koji nestaju…

Tog 3. aprila 1973. godine inženjer Martin Kuper u Njujorku je pozvao je svog kolegu iz suparničke kompanije na fiksni telefon da mu kaže da se upisao zauvek u istoriju. Dobro, nije mu baš tako kazao, ali to je bilo neminovno dok je sa napravom dugom 23 centimetra i teškom kilogram i 100 grama, zvaničnog imena Motorola DynaTAC (Dynamic Adaptive Total Area Coverage), stajao u Šestoj aveniji, a Njujorčani užurbano prolazili pored njega.

Baterija je držala do pola sata, a u prodaju je aparat pušten tek 11 godina kasnije, po gabaritima nešto lakši i manji i uz dodatak oznake 8000x, po ceni od tadašnjih 3.995 američkih dolara što bi iznosilo nekih 12.100 dolara današnjih.

Trebalo je da prođe još jedna decenija da u Srbiji, odnosno tadašnjoj SR Jugoslaviji, proradi prenosivi telefon na baterije.

Poslednjeg dana 1994. ozvaničena je prva mreža mobilne telefonije, signalom je pokrivala 12 posto teritorije, uglavnom Beograd, neke veće gradove i glavne putne pravce. U tim danima jezivih sankcija, koje su narod dovele na ivicu siromaštva, ratova i sveopšteg kolapsa privrede, čak 9.500 imena je bilo zavedeno na listi pretplatnika. Bila je to stvar prestiža.

Teško je danas pronaći precizne podatke koliko se tada plaćalo za mobilni telefon, ali ostala je zabeležena izjava jednog ondašnjeg političara da je koštao 12.000 tadašnjih nemačkih maraka. A plate su bile deset. Jasno je koliko je to tada bila astronomska cifra.

Naravno, samo koju godinu kasnije već su bili prijemčivi za širi krug stanovnika Srbije, a popularnost modela Nokia 3310 verovatno nikada neće biti prevaziđena. Odmah za njom je sledio čuveni Ericsson T10 sa preklopom.

Nije se dugo čekalo a na tržištu su se pojavili i uređaji sa ekranom u boji među kojima su prednjačili Siemens CX65 ili Sony Ericsson T610. A ubrzo su pristigli i pametni telefoni, sa njima i famozni Ajfon, i način dotadašnjeg života se izmenio skoro preko noći. Odjednom je sve počelo drugačije da funkcioniše, brže, dostupnije…

Već se primećivalo da su se neke kompanije spajale, druge propadale, treće pojavljivale… Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2024. godinu u Srbiji 95,9 posto domaćinstava poseduje barem jedan mobilni telefon.

Projekcija portala Statista predviđa da se broj korisnika pametnih telefona u našoj zemlji kontinuirano povećava između 2024. i 2029. godine za ukupno 600.000 korisnika, što iznosi porast za 10,51 odsto, te da će dostići 6,28 miliona pretplatnika.

Hoće li nas, pak, shodno nekim drugim predviđanjima za četiri godine biti manje od 6.647.003, koliko je zabeležio popis stanovništva iz 2023. godine, tek ćemo da vidimo. A do tada nemojte da vas čudi pomenuta brojka onih koji će biti na pretplati jer se podrazumeva da jedna osoba može imati više aktivnih uređaja.

A prema podacima sajta Bankmycell  u svetu je danas 4,88 milijardi korisnika pametnih telefona, što znači da 60,42% svetske populacije poseduje pametni telefon.

Što se tiče broja telefona (korisnici, kao što rekosmo, mogu da imaju jedan ili više aparata) aktivno je čak 7,21 milijardi pretplata. Samo pre deset godina bilo je 1,22 milijardi korisnika, a ukupno 3 milijarde telefona u upotrebi.

Kuperovo „halo“ izgovoreno pre 52 godine na Šestoj aveniji dobilo je neverovatan eho. Svake sekunde odjekuje širom planete.