Beograd, osim formalnih gradskih, urbanizovanih naselja, kao i onih “divljih”, stihijski nastalih iz nužde na obodima grada, krije u blizini svojih obala i mnoga neformalna, ali nenametljiva, naselja potpuno uređena u skladu sa prirodom.
Ona su pravi beg od betona za sve koji su u njima podigli skromne kućice i može se reći da su pravi avanturisti.
Neke kućice čak su i stalno naseljene, druge su zamišljene kao letnjikovci i za vikend odmor, a neke se čak i izdaju onima koji nemaju takav imetak.
Naselje “Partizan“
Ovo je jedno od retkih pravih, stalnih naselja koje čine kućice u zoni beogradskog priobalja.
Ali, kada biste nekome rekli da stanuje u ovom naselju na Čukarici, mala je šansa da bi vas, bez detaljnih uputstava, pronašao. Zapravo, to je naselje na Adi Ciganliji, ali skriveno između jezera i Save, u šumi koja se prostire iza Ada Safarija. U njemu živi oko 1.000 ljudi, a oni čak imaju i svoju prodavnicu.
Naselje je poprilično staro i njegovi počeci nemaju nikakve veze sa divljom gradnjom i uzurpacijom zemljišta. Odmah posle Drugog svetskog rata, na ovom prelepom mestu, odlučeno je da oficiri dobiju svoje sojenice.
Ali, pravi život ovog naselja počeo je tek kada je kompleks Ade Ciganlije uređen. Tako su ljudi u srcu grada počeli da žive okruženi zemljom, a ne betonom, podizali su porodične kućice sa prelepim baštama i vrtovima.
Najpre su se tu okupljali ljubitelji prirode i beogradskih reka, a kasnije su u ovom naselju smeštaj pronalazili i oni koji su tu videli šansu da uopšte i sagrade dom – radnici, potom i izbeglice… Potom je naselje ponovo dobilo na ceni i slika komšija danas je šarenolika, od radnika do intelektualaca, a sve ih veže strast ka životu u prirodi.
Veliko ratno ostrvo
Plaža Lido jedna je od najomiljenijih destinacija Zemunaca, Novobeograđana, pa i onih iz udaljenijih krajeva u vrelim letnjim danima.
Ali, malo podalje od plaže, nalazi se čitava jedna zemljana ulica. Tu su prelepe kuće, uglavnom sazdane od raznih prirodnih, ekoloških materijala, sa baštama. Videćete ljude koji kose travu i obrađuju zemlju, farbaju i uređuju kućice ili naprosto uživaju u domaćoj hrani ili dremaju u hladu.
Oni su izbegli iz blokova i svoj mir pronašli na Velikom ratnom ostrvu. Uspeli su da nađu svoje mesto u prirodi ne ugrožavajući je, jer se nisu skućili u zoni prvog stepena zaštite. Izletnici zaista ne prave štetu, pa ih niko ni ne dira…
Neki od njih ovde gaje i živinu, pa imaju uvek sveža jaja.
Divlje životinje njihove su komšije, a na solitere gledaju samo kroz grančice vrba.
Kad dođe zima ovo ostrvo postaje jedno surovo mesto. Voda nadolazi, zemlja se plavi. Ni tada neki od njih ne odustaju od posete svojim kućicama, ali je izvesno da će do njih nekad morati da dođu čamcima.
Ada Međica
Svojom maticom Sava seče betonsku branu na samom početku ostrva koje joj se našlo na putu, dok na njegovom kraju zemlja postaje sve mekša i mekša, jer okolna voda polako natapa tle. U sredini – dve “ulice” i sojenice iz mašte.
Jedini način da se ovde stigne je čamcem. Postoji i improvizovani javni prevoz, ali za razliku od linija Blok 70 – Ada do Međice brodići svraćaju ređe i morate biti oprezni da ne izgubite poslednji polazak i ne prespavate u okruženju koje noću sigurno ne deluje tako pitomo.
Potpuno odsečeno od grada i civilizacije, ovo naselje omeđeno rekom pruža pravi doživljaj Save, spokoj kakav ni na jednoj tački u gradu ne možete da zamislite.
Kućice koje su ovde podignute nisu nimalo obične. Neke od njih pravo su arhitektonsko remek delo, a ljudi se trude da na originalan način urede i okućnicu. Postoji, takođe i improvizovana kafanica.
Veoma je neobično da da reka Sava doslovno gura ostrvo uzvodno, i to svake godine – više od pola metra!
Bela stena
Iako se administrativno nalazi u Pančevu, do ovog izletišta stiže se čamcima iz Višnjice. Smeštena je na ostvru Forkontumac i ima prelepu peščanu plažu.
I ovde su ljubitelji prirode rešili da se skuće. Tako naselje niče i menja se od pedesetih godina, a prostor za sebe tu su našli i ugostitelji.
Neki ljudi odlučuju i da prezime na ovom ostrvu, a jedne godine zapali su u ozbiljnu nevolju. Kada se 2017. godine zaledio Dunav, ostali su zarobljeni. Hranu i lekove dva spasioca iz Pančeva dopremala su im dronovima.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
