Edi i Bora jači od Laze portira

Edmonda Edija Granta (72), gvajansko- britanski rege, pop, rok, disko, elektro, kalipso muzičara, pionira ringbanga (karipske fuzije različitih muzičkih žanrova, filozofije i estetike) i Beograd veže višedecenijska ljubav.

Jedna od najvećih pop zvezda osamdesetih, pevač hitova “Electric avenue”, “Living on the frontline”, “I don’t wanna dance”, “Romancing the stone”, “Boys in the street” ili “Till I can’t take love no more”, u decembru 1985. godine, na evropskoj turneji, posetio je i Jugoslaviju. U Ljubljani je svirao 12. decembra (hala “Tivoli”), u Zagrebu 17. decembra (Hala sportova), a u Beogradu 18. decembra u hali “Pionir”. Karta je koštala 1.200 dinara. Glavni za dovođenje Granta bio je Radomir Krkić, direktor tadašnjeg “Jugodiska”, koji je objavljivao Edijeve ploče u Jugoslaviji.

Evo sećanja iz prve ruke. Edijev koncert je bio dobar, ali kratak. “Pionir” dupke pun, uključujući i studente iz nesvrstanih zemalja. Redari opušteni i radosni, puštali su sve bez karte…

Edi je svirao nešto više od sat vremena, uz ovacije publike. Onda je hteo da napravi foru i rekao:

– Ovo će biti naša poslednja pesma! Da li želite da ovo bude naša poslednja pesma?

“Pionir”: Jeeeeeeeeee!!!

Edi: Verovatno me ne razumete, da li želite da ovo bude naša poslednja pesma?

“Pionir”: Jeeeeeeeeee!!!

I Edi je otpevao još jednu pesmu, pokupio se i otišao.

Baš u vreme Edijevog koncerta, rok grupa “Riblja čorba” snimala je album “Osmi nervni slom”. Basista Miša Aleksić predložio je Bori Đorđeviću da pozovu Granta u studio i možda nešto otpeva sa njima. Dan pred koncert Edi je stigao u Beograd. Kada se na vratima “Interkontinentala” pojavio jedan sindikalno obučeni čovek, u pažljivo ispeglanom odelu i sa velikom kapom na glavi koja je skrivala dredove, Bora Čorba je jedva shvatio da je to glavom i bradom svetska zvezda.

Svi novinari su se sjatili oko njega, a on sa svitom pravo na Boru i Mišu. Uz pomoć Radomira Krkića, objasnili su mu da bi bilo divno da se pojavi na njihovoj novoj ploči, da bi im to bila velika čast, i da praktično ne treba da peva, već samo da priča. Edi je zagledao “Čorbine” albume koje su mu dali, vidi da su sarađivali sa čuvenim producentom Džonom Mekojem, i ništa ne govori. Krkić je pojasnio da se radi o najpopularnijoj grupi u Jugoslaviji, a Edi je klimnuo glavom i rekao – okej.

Međutim, sutradan, posle koncerta u “Pioniru”, na kome je pevao kao zmaj, poručio je da se izvinjava što ne može da dođe u studio, jer se u hali mnogo pušilo pa je promukao. Kada je Bora na jedvite jade uspeo da dovede Granta do Studija 5, gde je “Čorba” snimala album, izvesni Laza portir je u studiju preprečio put Bori, Grantu i ostalima, vičući kako Grant ne može da uđe jer nije na spisku. Tome je odmah pridodao dva argumenta – da je Grant stranac i “crnac pobogu”, i da mu kao takvom sigurno nije mesto u studiju.

– Tada mi je pukao film – seća se Bora Čorba. – Na oči su mi pale roletne. Zar posle toliko muka i neizvesnosti da celu stvar sjebe Laza portir? Zgrabio sam nesrećnog čoveka i sa sve pištoljem ga bacio iza pulta. Laza nije mogao da veruje šta mu se dešava. Baš nekako u tom trenutku, u studio su ušetali Grant, Slađana Milošević i neko društvo, ne primećujući sranja u toku. Samo sam rekao pokojnoj Dragani: slušaj, kad ovaj zovne miliciju, zadržavaj ih što duže. Posle su mi pričali da je Laza, kada je došao sebi, zvao svog šefa i raportirao: “Pevač Đorđević me je fizički napao u pijanom stanju i uveo neka neovlašćena lica u Studio 5. Kako da postupim?”

Kada su u studiju Ediju pustili “Amsterdam” i objasnili gde treba da repuje, on je samo rekao “svetski hit” i tražio slušalice. Iz cuga je snimio svoje, čak je hteo da ponovi jedan deo, jer se čulo da mu je glas malo naprsao. A evo kako se Edi, kasnije, sećao te saradnje: Prijatelj mi je predložio da snimim pesmu sa popularnom grupom. Rekao mi je da ti momci žele da im nešto odrepujem u pesmi “Amsterdam”, a ja sam odgovorio da nema problema.

Tri godine kasnije, 1988, Edi Grant je letovao u Dubrovniku, čak poželeo da tamo kupi kuću. Nije nas zaboravio ni tokom nesrećnih devedesetih. Nakon NATO bombardovanja 1999, kada već odavno nijedna svetska zvezda nije dolazila u Beograd, stigao je Edi Grant. I tada je došao na poziv prijatelja Radomira Krkića. On se u međuvremenu zaposlio u izdavačkoj kući “Košava”, koju je, uz istoimenu radio stanicu, držala Marija Milošević, ćerka predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Vlast je to predstavila kao podršku Miloševiću, a dobrodušni crnac je želeo samo da iskaže svoj antiglobalistički stav. Grant je odseo u hotelu “Interkontinental”. Kada mu je Krkić rekao: “Hej, Edi, hajde da ti pokažem Beograd”, on ga je pogledao i odgovorio mu: “Čoveče, pa je fantastičan naslov za pesmu”. Napisao je tekst, ušao u studioi i sve je išlo samo od sebe. Tako je nastala pesma “I wanna show you Belgrade”, koju je Grant snimio na albumu “Hearts and diamonds“. Tu kasetu i CD, zajedno sa “Hit kolekcijom” sa 17 najvećih Grantovih hitova, objavila je “Košava”.

Mada nije imao koncert, Edi Grant se u Beogradu obreo i u junu 2013. Kao veliki navijač fudbalskog kluba Partizan, bio je njihov gost i tom prilikom dobio crno-beli dres sa brojem 10 i svojim imenom na njemu. Ispričao je tada da je ljubav sa Partizanom bila na prvi pogled. Naime, u jednoj od prethodnih poseta srpskoj prestonici, gledao je utakmicu Partizana u evropskom takmičenju i sve mu se dopalo: Ambijent, navijači, igra Partizana, veoma uzbudljiva utakmica. Znate, gledao sam hiljade utakmica, ali retko koja mi je ostala u sećanju. Jedna od njih je i ta koju je odigrao Partizan.

Nisam znao ništa o srpskom fudbalu kada sam prvi put došao, ali kada sam video tu utakmicu, osetio sam ljubav, energiju. Kao ono kad momak upozna devojku, i obrnuto, kada se dogodi hemija između njih.

A da gospodina Granta komotno možemo zvati beogradskim kaldrmašem, svedoči i mural u njegovu čast, u partizanovom dresu, pored hostela u Siminoj ulici. Stranci sa oduševljenjem zastanu pored njega kako bi se slikali i odmah podelili sliku na društvenim mrežama.

Naslovna fotografija (Mural): romantizamtrash © / Instagram.com