Grb Beograda, jednostavan i prepoznatljiv, već skoro 100 godina gotovo je nepromenjen i simbolizuje naš grad u njegovom modernom dobu. Ali, jedan vek postojanja grba, zapravo je, za evropske gradove, veoma kratak period.
Izgleda da su morali da prođu mnogi ratovi i da se smene mnogi vladari da bi se Beograđani konačno dogovorili kako bi njihov grb trebalo da izgleda.
I da niko, pa čak ni komunisti, ne moraju suštinski da ga menjaju!
Najstariji grb Beograda potiče iz vremena despota Stefana – znalo se da je on imao pečat sa obeležjem grada, ali se ne zna kako je tačno taj grb izgledao. Naslućuje se, međutim, njegov izgled iz grbova kojima je Beograd predstavljen u kasnijem periodu, u 16. i 17. veku.
Oni nisu bili zvanično obeležje grada u vreme Otomanske imperije, ali se mogu videti na kartama.
Tako, na karti iz 1717. godine možemo videti crveno-beli grb, sa istaknutim kulama i šarama. Nešto što svakako liči na preteču današnjeg grba, koji simbolizuje otvorene kapije tvrđave iznad reke.
Zanimljivo je da je ovaj grb umesto krune imao – turban. Krasile su ga i zastave sa polumesecom…
Austrijanci 1717. godine osvajaju Beograd, dižu jedno veliko utvrđenje koje je i danas simbol našeg grada, a menjaju i njegov grb. Zanimljivo, Beograd su predstavljale tri džamije, ali iznad njih leteo je carski dvoglavi orao.
Tek krajem 19 veka Srbi, u čijim je rukama Beograd konačno bio, pokreću pitanje simbola prestonice. Đorđe Stratimirović predložio je da grb krasi lik Svetog Save, koji bi bio i zaštitnik grada.
Beograd, ipak, ostaje bez grba u vreme kada je tako nešto u Evropi nezamislivo.
Ideja o grbu na papiru se našla i 1914. godine, ali rat je učinio da taj grb nikada ne zaživi. Bio je, međutim, interesantan, sa elementima današnjeg, ali sveukupno gledajući ipak je odavao drugačiji utisak. Moćan, snažan, mnogo upečatljiviji od onog koji bi na posmatrača ostavila mirna figura Svetog Save.
A onda je stvar, konačno, rešena – konkursom. Godine 1929. rekonstruisan je jedan stari grb Beograda, ali je doneta odluka da se organizuje konkurs i izabere grb izrađen prema heraldičkim pravilima.
Komisija je zasedala tokom 1931. godine. Grb je trebalo da objedini sledeće elemente: reke, koje govore o snazi Beograda, rimsku lađu, koja simbolizuje da je reč o drevnom gradu, zidine s otvorenom kapijom i nacionalne boje.
To je bilo okvir u kome su se kretala sva ponuđena rešenja i već se nazirao izgled današnjeg grba Beograda.
Čak 56 učesnika podnelo je svoje predloge. Prvo mesto na konkursu osvojio je Đorđe Andrejević Kun, ali je žiri od autora tražio da načini izvesne ispravke. Dana 15. decembra 1931. godine Beograd je dobio svoj grb!
Uz dodatak jedne crvene zvezdice, ovaj grb koristili su i komunisti, ali morali su da smisle još jednu verziju – “uprošćenu” koja je mogla da se odštampa i na matričnom štampaču, na nekoj bledoj kopiji ili da se lako ugravira.
To, suštinski, nije bio drugačiji, već zaista, samo uprošćen grb i koristio se zajedno sa zvaničnim.
Beograd je 1964. godine dobio i svoj amblem, koji nije bio strogo definisan, pa su se njegove različite varijante, a sve su u osnovi ličile na grb, našle i na logotipima gradskih preduzeća. Jedan takav amblem, a ne grb, nalazi se i na obelisku kod Brankovog mosta.
1991. godine, sa padom komunizma u svetu, i u Srbiji dolazi do promena, pa tako i sa grba Grada Beograda u istoriju odlazi crvena zvezda, simbol te ideologije, i vraća se originalno rešenje.
Ipak, za konačan prekid veze zvezde kao simbola komunizma i Grada Beograda trebalo je da prođe još 6 godina, do trenutka kada je u februaru 1997. po odluci gradonačelnika Zorana Đinđića sa vrha kupole Starog dvora uklonjena metalna petokraka i vraćen nekadašnji originalni ukras i simbol Srbije – dvoglavi orao.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
