Da pre petnaest godina nije postavljena tabla posvećena Milenku Maternom, malo ko bi na osnovu arhitekture lepe bele zgrade u Hilandarskoj ulici pomislio da je tu nekada radio lekar. I to jedan od prvih srpskih pedijatara!
Zapravo, kada malo bolje obratite pažnju na nenametljivu fasadu zgrade, primetićete i neke simbole karakteristične za medicinu.
Reč je o višespratnici, ali ovo je nekada zaista bila kuća. Imala je jedan, ali kasnije su dozidana još dva sprata.
Nekada je Materni možda bio i jedini spas za majke koje su u vremenima kada je medicini počinjalo da se sve više veruje, nasuprot “narodnih lekova” i gatanja, sa svojom nejakom dečicom čekale ispred njegovih vrata. Bio je pravi specijalista za lečenje difterije.
Veliki lekar, ali i hrabri borac Balkanskog i Prvog svetskog rata, rođeni Kragujevčanin, a u srcu i Nišlija, slovačkog porekla, obreo se na kraju u Beogradu, gde se rodio i njegov unuk, istog imena i prezimena.
Upravo je Milenko Materni, unuk čuvenog doktora, sponzorisao postavljanje ove spomen table. Kako je dr Materni preminuo prerano, u svojoj 55. godini, njega unuk nije upoznao, ali je priče slušao od svoje bake.
Prekaljen u ratovima, čovek koji je opsedao Jedrene, rukovodio poljskom bolnicom kod Valjeva u vreme strašne epidemije pegavog tifusa, a na kraju je prešao i Albaniju.
Nakon rata bio je šef Infektivnog i Dečjeg odeljenja Opšte državne bolnice, kao dvorski pedijatar brinuo je o prestolonasledniku, a 1925. godine osnovao je Sekciju za dečju medicinu Srpskog lekarskog društva. Četiri godine kasnije je preminuo.
Osim svih ovih javnih zanimanja, imao je i svoju privatnu ordinaciju.
U pitanju je bio imućan čovek, poznat po tome da je vozio “ford” i imao svoj lični telefon. Može se naći podatak da je za poziv dr Maternog bilo potrebno “okrenuti” samo broj telefona koji u to vreme je imao svega tri cifre – 286.
Moralna gromada, bio je, što se u ono vreme veoma cenilo, spreman da pomogne svakome. Sirotinji nije naplaćivao lečenje.
Napisao je i knjigu 1904. godine: Majka i odojče – za mlade matere.
Školovao se u svetu: u Beču, Berlinu, Parizu, a znanje je primenjivao u Srbiji.
Utemeljivači savremene pedijatrije, osim Maternog, u našoj zemlji su bili i: dr Platon Papakostopulos (1864-1915), dr Milan Petrović (1886-1963), dr Nadežda Stanojević (1887-1979) i dr Đura Jovanović (1892-1977).
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
