Decenija zastrašujućih požara u Beogradu

Tri ogromna požara, kakvi u mirnodopska vremena nikada nisu bili viđeni ni pre ali ni kasnije, na sreću bez žrtava, ali sa neprocenjivom materijalnom štetom, desila su se u Beogradu u dekadi sedamdesetih i to u u rasponu od svega nekoliko godina.

Najpre je usred zime 1973. izgorela robna kuća Ferum na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, zatim konstrukcija nad glavnom salom novoizgrađenog Sava centra na Novom Beogradu, kao i poslednja tri sprata Doma štampe na Trgu republike.

I tada dobro organizovana vatrogasna služba u prestonici uspela je da izađe na kraj sa sve tri vatrene stihije koje su šokirale i duboko uznemirile građanstvo, a uzroci za izbijanje plamena, prema strogo kontrolisanim zvaničnim informacijama, posebno u slučaju Sava Centra, bili su – nemar i loše električne instalacije.

Prvi u nizu nekoliko požara koje su Beograđani dobro upamtili dogodio se u zoru 12. decembra 1973. godine.

Na zimskoj temperaturi od minus 10 stepeni niko nije očekivao da može da se zapali tada vrlo popularna prodavnica “Ferum”, Robnih kuća Beograd na Trgu Marksa i Engelsa, današnjem Nikole Pašića. Vatra se pojavila u šest ujutru u podrumu prodavnice, magacinu i skladištu robe. Više od 30 vatrogasaca, sa devet cisterni, duže od jednog časa borilo se sa vatrenom stihijom.

Iako su stigli samo nekoliko minuta posle poziva, vatrogasci pre sedam časova nisu mogli da počnu sa gašenjem, jer je podrum bio zaključan, a ključa nije bilo.

Tek pošto su posle izvesnog vremena probijena vrata i razbijeno staklo na izlogu, vatrogasci su mogli da uđu.

Situacija je bila izuzetno teška zbog otrovnih gasova, pa vatrogascima ni maske nisu pomagale. Čak se i komandir vatrogasaca, Hristo Đokić onesvestio od dima. U skladištu koje je izgorelo bili su kuhinjski nameštaj i uređaji za domaćinstvo, a vrednost robe procenjena je na oko dva miliona ondašnjih dinara.

Kasnije pretpostavke su bile da je požar ipak bio izazvan eksplozijom kotlova za centralno grejanje koji se nalaze veoma blizu prostorija sa robom.

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Sava centar postao je simbol prestonice i kako je govorio njegov prvi direktor Miloje Popović – hram socijalizma. Prvi deo objekta završen je mesec dana pre čuvene beogradske konferencije nesvrstanih, a 14. maja 1977. godine – konferencijski deo Sava centra svečano je otvorio Josip Broz Tito. Posle toga, izgrađena su još dva dela. Druga faza – zgrada Velike dvorane – završena je u junu 1978, a 13 meseci kasnije otvoren je i treći deo celine – hotel Beograd-Interkontinental.

Pred sam završetak drugog dela na jednom delu krovne konstrukcije došlo je do požara prilikom postavljanja poslednjeg sloja izolacije. Pred očima zapanjenog Beograda, jer se ogromna vatra videla iz skoro svih delova grada, velelepni objekat, ponos socijalizma, brzo je gutala vatrena stihija. Tog 13. maja 1978. samo zahvaljujući požrtvovanosti radnika na gradilištu i svih beogradskih vatrogasaca plamen je nekako bio ugašen.

Prvi plameni jezici, po pisanju medija, pojavili su se na samom vrhu kupole koja prekriva binu velike dvorane “Sava centra”.

Na prvi poziv dotrčali su svi radnici sa protivpožarnim aparatima, pa je tako velika sala potpuno zaštićena. Lokalizovanje požara bilo je vrlo teško, jer se tih dana postavljala zidna izolacija koja je bila lako zapaljiva.

Tek su specijalizovane vatrogasne jedinice uspele da se izbore sa vatrom bez većih posledica. S obzirom da je zbog izolacionih građevinskih materijala dim bio veći nego što je stvarna razmera požara, u početku se mislilo da je obuhvaćen mnogo veći deo gradilišta.

Deo konstrukcije koji je zahvaćen požarom služio je za scenske uređaje, kojima se diže i spušta zavesa, menja dekor, uređuje scena. Ceo ovaj prostor, uzdignut desetak metara izgrađen je od metalne konstrukcije, što je i zaštitilo od vatre delove zgrade i veliku salu.

S obzirom na ogromnu političku važnost Sava Centra za tadašnji sistem, gradilište su već od prvog dana nadzirali pripadnici tajne policije DB. Kada je vatra buknula, oni su se rastrčali i sprečavali fotografisanje požara, čak i profesionalnim foto reporterima, usled čega je ostalo veoma malo fotografija ovog događaja.

Zbog iste stvari, političke važnosti objekta, i činjenice da je sam vođa Josip Broz Tito otvorio objekat, tajna policija je sprečila da se rezultati istrage pojave u javnosti, ali i da mediji previše pišu o katastrofi. Takođe, svaka javna diskusija i priča u javnosti o požaru i njegovim uzrocima mogla je da ima posledice po svakog ko bi je izgovorio, pa su građani uglavnom prećutkivali svaki pomen vatre. Važilo je pravilo: jednostavno, bilo, desilo se, idemo dalje.

Sve firme koje su radile na gradilištu dobile su zadatak da se maksimalno napregnu i rade 24 časa svakodnevno kako bi se šteta popravila.

ZGARIŠTE I U KNEZ MIHAJLOVOJ

I šteta od požara koji je početkom juna 1979. godine, nešto pre ponoći, izbio na samom početku Knez Mihajlove ulice, bila je ogromna.

Poslednja tri sprata tadašnjeg Doma štampe su potpuno uništena, a od poslovnih prostorija “Intereksporta” i “Jugoslovenske knjige” na sedmom, osmom i devetom spratu u strogom centru prestonice, ostalo je samo zgarište. U vatrenoj stihiji izgoreo je celokupan inventar i vredna poslovna dokumentacija.

Kako su naveli očevici, koji su se te večeri našli na Trgu republike, najpre se pojavio dim na osmom spratu, a samo desetak minuta kasnije neverovatan plamen obasjao je centar grada, temperatura u zgradi je naglo skočila i aktivirao se automatski senzor koji je upozorio portire na opasnost.

Vatrogasc iz Vatrogasne brigade i Matice Zemun, stigli su za nekoliko minuta, a oko bloka palate “Albanija” bilo je postavljeno čak 30 vozila. Vodeni mlazevi iz dva topa bili su upereni u vatrenu stihiju sve do 1.10, kada je umesto plamena počeo da isparava usijani beton i čelik.

Palata je odvojena samo malim dvorištem od stambene zgrade u Kolarčevoj 4 i postojala je opasnost da se požar vrlo brzo proširi i na obližnji stambeni blok. Milicioneri Gradskog SUP-a su evakiusali pospane stanare u roku od nekoliko minuta i izneli sav zapaljiv materijal.

U ovom velikom požaru u samom srcu Beograda samo pukom srećom niko nije povređen, a pomoć je te vrele noći ukazana samo trojici vatrogasaca pošto su dobili opekotine. Materijalna šteta na objektu bila je ogromna i na gotovo svim spratovima, osim na prizemlju, bila je potrebna adaptacija. Velika količina vode slivala se niz spratove i skidala tapete i malter.

Iako se požar dogodio kasno uveče oko 2.000 građana okupilo se na Trgu republike i tu su ostali dok nije potpuno ugašen.

Prema rečima Milivoja Jevremovića, istražnog sudije, u izjavi Večernjim novostima, u Domu štampe na sedmom i osmom spratu nalazile su se prostorije Intereksoprta – zastupništva stranih firmi. Njihova oprema i dokumentacija su bili potpuno uništeni, dok su prostorije Međunarodnog pres centra ostale netaknute. Prema izjavama zaposlenih u pres centru, smeštenom na trećem spratu, poslednji gosti iz restorana su upravo izlazili kada se sa poslednjih spratova čulo pucketanje plamena i praskanje prozorskih stakala. Gradska kafana, koja se takođe nalazila u istoj zgradi odmah je zatvorena.

Pretpostavlja se da je uzrok ovog požara opušak ili električne instalacije. Prema pisanju medija, portir zgrade koji je prvi primetio vatru se zaglavio u liftu, ali su ga vatrogasciu brzo spasili. On je u panici krenuo liftom u prizemlje, ali je zbog prekida struje u celoj zgradi ostao u liftu.

Na ovom mestu nalazile su se i poslovne prostorije “Ineksa”, a vatra je čak stiogla da zahvati i čuvenu zgradu “Albanije”. Vatrogasci su brzo prodrli u unutrašnjost zgrade da bi se odatle borili sa vatrenom stihijom. Vatra je “napadnuta” i spolja i iznutra. Srećom, po prvim svedočenjima, u velikom rezervoaru za mazut, koji se nalazi u zgradi nije bilo ovog goriva, inače bi šteta bila daleko veća.

Naslovna fotografija: Dragoljub Zamurović / preneto sa Facebook strane Dragoljub Zamurovic Photography