Nenametljiv trag burne prošlosti na trotoarima
Na nekoliko gradskih ćoškova još uvek mogu da se vide neobične metalne konstrukcije, koje oblikom podsećaju na nekakve primitivne robote, limene "čovečuljke".
Kad je telegram bio brži od mejla
Dobar dan, može li 5 sati interneta? Može
Gorko-slatka nostalgija: sećate li se krize osamdesetih?
Životni standard Beograđana nije bio na zavidnom nivou, a briga o njihovom novčaniku je od početka osamdesetih spala na - trgovce u dućanima
Ispod spaljene biblioteke na Kosančićevom vencu – vila bogatog Rimljanina
Znao je da će završiti nekoliko metara pod zemljom, to je put svakoga od nas
Rimski Beograd od pre 2.000 godina – po kome hodamo
Antički Singidunum pod velom je misterije, ne zato što je generalno na ovim prostorima teško otkriti mnogo toga o životu Rimljana s početkom novog milenijuma, već zato što je taj grad doslovno potonuo pod nama. Turski, austrijski i, naravno, slovenski
Beskrajni gradski krug i u njemu – tramvaj
Kada je, na čuđenje i negodovanje jednog dela tadašnje javnosti, bio uveden prvi beogradski tramvaj, na liniji koja je morala - jer kako drugačije - da bude označena sa brojem 1, on je povezao glavnu osu grada - Kalemegdan i
“Atlantida” na Dunavu kod Vinče – Marijenfeld
I malo ko zna da su ispod njih, duboko zakopane u mulju koji je golema reka nanosila skoro vek i po, ostale kuće i geometrijski pravilno ušorene ulice i imanja naselja u kome su nekada živeli ljudi koji su verovali
Ideja za novi format BG pijaca
Ideja da beogradski trgovi, šetališta i trotoari pre podne budu pijace, a popodne ponovo "vraćeni" pešacima datira još s kraja šezdesetih godina.
“Halo” na svetlo
Umesto klasičnog bakarnog, sredinom 1983. godine, PTT "Beograd" je u glavnom gradu između dve lokalne telefonske centrale, u dužini od 4,6 kilometara, položio prvi telefonski kabl budućnosti, takozvani svetlosni ili optički kabl. Prvi "svetlosni" telefonski razgovor obavljen je već krajem
Od „Ose“ do „Pametne rukavice“ – srpske inovacije osvajaju svet
Bilo je prohladno jutro krajem oktobra prošle godine kada se sa uzletišta Ravan, u blizini Čačka, u nebo strelovito vinula omanja letelica nazvana „Osa“. Njen let je od toga trenutka bio praćen na monitorima hiljadama kilometara daleko, u nemačkom gradu