Dve žene su poginule, a čak 24 osobe povređene u čeonom sudaru dva autobusa GSP koji se dogodio 1. marta 1984. godine oko 21 čas na neosvetljenom mostu između Žarkova i Banovog brda u Požeškoj ulici.
Putnice Ljiljana Zlatanović iz Železnika i Svetlana Kostić iz Žarkova su nastradale na mestu, a svih 7 teško povređenih prebačeni su iste večeri na Neurohiruršku i Prvu hiruršku kliniku.
Ova nesreća gradskog prevoza bila je tada najveća u poslednjih desetak godina.
Pavle Nacevski, jedan od vozača koji je učestvovao u sudaru, ispričao je novinarima da je do nesreće došlo kada je zglobni autobus na liniji 52 skrenuo sa svoje trake i udario u “pedesetosmicu“.
– Vozio sam desnom stranom iz pravca Banovog brda prema Železniku kada je na sredini nadvožnjaka, autobus koji je dolazio iz suprotnog pravca skrenuo na moju stranu. Pokušao sam da izbegnem sudar, ali nisam uspeo jer nisam imao gde da skrenem od ograde. Zglobni “MAN” udario je odmah iza mog sedišta i “odrubio” celu levu stranu vozila – rekao je Nacevski, koji je četiri godine radio u Gradskom saobraćajnom preduzeću.
Mihajlo Popović jedan od putnika govorio je da se samo odjednom čuo prasak:
– Nismo ni uspeli da vidimo šta se dogodilo. Sve je trajalo samo jedan tren. Sudar takvih grdosija. Strašno…
Očevici su bili ubeđeni da su klizav kolovoz i ledena kiša koja je padala te večeri bili uzroci ove nesreće, dok je saobraćajna milicija odmah posumnjala na ljudski faktor.
Više ekipa milicijskih patrola i istražnih sudija bili su na mestu nesreće i radili do duboko u noć. Istraga je utvrdila da su autobusi bili ispravni.
U Prvoj hirurškoj klinici lečilo se troje teško povređenih putnika. Putnici Jagodi Marković bila je prelomljena potkolenica, dok je Suzana Savković dobila povrede unutrašnjih organa zbog čega je hitno operisana.
Njihovo zdravstveno stanje je bilo jako teško, ali su posle prvih intervencija lekara bile van životne opasnosti. Sa njima je u bolnici ležao i vozač autobusa sa linije 52, Aslam Krasni, koji je imao nešto lakše povrede.
Na Neurohirurškoj klinici u jako teškom stanju bili su još Dobrivoje Zlatanović i Dragana Blagojević. Od svih teže povređenih najbrže se oporavila Ljiljana Jović koja je uskoro posle prijema prebačena na odeljensko lečenje.
Na kliniku su primljeni i Miroslav Purić, Živka Koković, Katica Bojović, Gordana Kusički, Ljubica Tomašek, Branka Jeftić, Slobodanka Miletić, Šućur Hajrović, Dimitrije Dimitrijević i Pavle Nacevski, vozač sa linije 58.
U poslednjih deset godina, pisali su tada beogradski mediji, nije bilo težeg sudara na ulicama prestonice i to još dva autobusa, od kojih je jedan “zglobni“.
Jedina sreća u nesreći je što je do udesa došlo u večernjim satima kada je u vozilima gradskog saobraćaja bilo manje putnika, nego u špicevima, pa je čini se tako izbegnuta veća tragedija.
Kasnija istraga je utvrdila da je vozač autobusa na liniji 52 izazvao sudar vožnjom neprilagođenom uslovima saobraćaja zbog čega je bio osuđen na zatvorsku kaznu. Nažalost, to neće biti poslednja nesreća u kojoj će učestvovati vozila GSP: u narednim godinama biće ih još nekoliko.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
