Jednom simbol Novog Beograda, ali i tadašnje “nove” Jugoslavije, zgrada u kojoj je u vreme Tita bio smešten “organ” koji se zvao “Centralni Komitet Saveza komunista Jugoslavije”, po čemu je ubrzo dobila svoje prvo ime (a kako je i danas zovu neki Beograđani) – “ce-ka” (od skraćenice CK za Centralni Komitet), postala je u svojoj istoriji simbol još dve faze u istoriji grada: stradanja Beograda 1999. godine i pretvaranja srpske prestonice u moderan evropski grad u naše vreme.
Kada je reč o tragediji od pre 23 godine, bilo je i drugih zgrada koje su tada pogođene i sa, nažalost, ljudskim žrtvama, i možda na “CK” nije bila načinjena najveća šteta, kao što nije bilo ni žrtava, ali slika, za naše pojmove tada još modernog solitera, koji eksplodira, gori, i iznad kog se uzdiže ogroman crni dim, bila je apokaliptična.
Ipak, ovaj soliter se pokazao mnogo izdržljiviji nego što se to moglo i pomisliti.
Nisu samo rakete bile ispaljene ne bi li ga sravnile: to je pre njih naumio i antikomunistički terorista Nikola Kavaja, a kada je od “CK” ostala samo konstrukcija, i investitor koji je zgradu kupio 2001. godine takođe je nameravao da je sruši i podigne novu. Ali, soliter je i to preživeo!
Rušenje nije jednostavna ni jeftina stvar, a pokazalo se da će konstrukcija iz 60-tih godina, zasuta sa sedam bombi u dva navrata, ipak izdržati, i u vremenu koje dolazi predstavljati ponovo jedan od najmodernijih gradskih nebodera. Posebno kada je nedavno tik uz ovo zdanje nikao skoro pa blizanac soliter, da pojača i ulepša panoramu ovog dela Beograda.
Sva u staklu, fasada “Ušća 1”, kako se legendarna zgrada danas zove, od prvog dana svog postojanja nije nikako odavala utisak nezgrapne betonske građevine. Bila je čak rekorder u jednom trenutku po visini u Beogradu.
Nakon rekonstrukcije postala je čak za dva sprata viša (skoro 6 metara) i nastavila svoj život obučena u moderno ruho, pa se teško moglo zamisliti da je podizana još početkom šezdesetih godina.
Osim CK-a, na Novom Beogradu je, sa izuzetkom Palate SIV-a (danas Palata Srbija), “komšijskih” solitera od prekoputa ulice zvanih “6 Kaplara” i nedalekog Muzeja savremene umetnosti, malo toga tako reprezentativnog, važnog i monumentalnog bilo izgrađeno tih šezdesetih godina.
Zato je ovaj soliter tako važna tačka za Beograd. “Ušće” je odrednica razvoja modernog Beograda u dve faze, i ni nesrećni i tragični rat to nije mogao da uništi.
Ono što je zanimljivo to je da je, pored solitera, arhitekta Mihailo Janković predvideo i jedan kružni paviljon sa konferencijskom dvoranom, ali taj deo objekta nikada nije izgrađen.
Ideja Nikole Kavaje, srpskog imigranta i neprijatelja Tita i komunista, bila je – da se avionom zaleti u zgradu CK i tako uništi jezgro jugoslovenskih komunista. On je zaista u Americi upao u kabinu i oteo jedan putnički avion, “Boing 727”, 20. juna 1979. godine.
Začuđujuća je okolnost da je hteo uništi CK upravo onako kako će teroristička Al Kaida uništiti nebodere WTC u Njujorku dvadeset dve godine kasnije!
Putešestvije otetog aviona bilo je neobično – najpre je otmičar pustio putnike i veliki deo posade, zatim se uputio na prekookeanski let do Irske gde se predao policiji nakon čega završava na dugoj robiji u SAD.
Sa kulom bliznakinjom “Ušće” danas predstavlja glavni reper za snalaženje u ovom delu Beograda: to su prvi soliteri na koje nailazite vozeći se iz starog ka novom delu Beograda, ponovo se elegantno uklapajući u beogradsku panoramu, ovog puta 21. veka. A prolaznici upoznati sa neverovatnom sudbinom ove zgrade, mogu samo da kažu – svaka joj čast!
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
