Drvo pistaća na grobu dušmanina Beograda sa Avale
Nije prošlo mnogo od doba kada se o Beogradu govorilo kao „varoši bez pluća“. Jer, naš prestoni grad nije mogao da se posle Prvog svetskog rata pohvali nekim parkovima. Ali potkraj dvadesetih i u ranim tridesetim godina prošloga veka uveliko
Hirurg koji je lečio Beograđane bio je samouki kafedžija
Beogradsko stanovništvo, kao uostalom i stanovništvo cele ondašnje Srbije, tokom 19. veka nije bilo mnogo poverljivo prema lekarima i lekovima. Кako se onda gledalo na lekare jasno će nam pokazati jedan primer: baveći se u Topčideru knez Miloš je 1834.
Golo, Goljino, Glumčevo i Đurđevo – znate li sva beogradska brda?
Mogu li se izbrojati svi bregovi na kojima je ponikao Beograd? I doline među njima, tako blage, ali za masovni saobraćaj često nepremostive prepreke. Teško da je moguće izbrojati bregove Beograda, koji u toponimima obično nose naziv "brdo". Čak i kada
Riblja pijaca na Terazijama
Krajem 19. i početkom 20.veka Beograd je imao samo jednu pijacu – Veliku pijacu. Nalazila se na prostranom četvorougaonom trgu koji je presecao nekadašnji Stambolski sokak, a kasnije ga je delio na dve ulice, Vasinu i Uzun Mirkovu. Danas je