Koliko li samo pešaka dnevno prođe od Slavije ka Hramu ili dalje, dole ka Autokomandi… Užurbani ili rasejani ljudi koji su se uputili ka fakultetima ili bolnicama, turisti koji gledaju na sve strane, stanari Zapadnog Vračara… Koliko samo automobila zatrubi, tramvaja i autobusa protutnji. I tako 85 godina sve to nemo posmatra jedno stablo.
Beograd je bogat retkim i zaštićenim stablima, ali malo kad zastanemo i pročitamo zelenu tablu pod njima. Ovo drvo na samom rubu parka Milutina Milankovića je vrste ginko i visoko je 18 i po metara. Ima pozamašan oblik stabla širine oko 1,7 metara.
Nije retkost da u gradovima širom sveta zateknemo ovo drvo. Ali, skoro uvek kada ga vidite znajte da ga je tu čovek zasadio. Baš tako je neko u Beogradu davno, još 1939. godine, odlučio da parkić iznad Slavije ukrasi jednim ginkom. Jer, prirodno ova vrsta raste samo u maloj zoni na istoku Kine.
Obratite pažnju na njega i na simboliku koju nosi. Sa svojih 85 leta to je još malo drvo, iako je pozamašno naraslo, generacije koje dolaze gledaće ga u još raskošnijem izdanju.
Nalazi se, kao što rekosmo, u Parku Milutina Milankovića, blizu njegove biste, i nedaleko od Centra za klimatske promene (zgrada stare opservatorije).
To drvo, koje uspeva širom našeg pojasa samo zahvaljujući tome što ga čovek sadi, vezuje nas za davna, pradavna vremena, mnogo dalja od njegovih 85 leta. Ako je ovo stablo staro nepun vek i tolikim je promenama u našem gradu posvedočilo, ginko kao vrsta star je čak – nepojmljivih 250 miliona godina!
Veruje se da je ovo drvo, koje potiče s dalekog istoka, možda i najstarija živa semenica koja nas povezuje sa prošlošću u kojoj su zemljom carovale brojne vrste koje danas možemo samo da zamislimo na osnovu naučnih istraživanja. Ta vrsta je pravi živi fosil iz doba Mezozoika. Pogledajte samo kako ima neobične listove.
Nadamo se da je klimatske promene neće u potpunosti iskoreniti sa zemaljske kugle…
Drugo, to je sveto drvo. U našoj tradiciji sveto drvo je hrast, ali u kulturama dalekog istoka to je baš ginko i to je drvo koje se oduvek sadilo u blizini hramova.
Ali, naš narod kao sveto drvo prihvata i neke druge vrste, pa zašto ne bi negde i ginko bio zapis. Ovaj kod Slavije nije povezan sa religijom, ali ipak “čuva” jedno sveto mesto – Hram svetog Save koji se izdiže kroz njegovu krošnju.
I na kraju, to drvo je lekovito, što se u našem narodu naročito i ne koristi. Kad vas put nanese ne tako srećnom trasom ka beogradskim bolnicama, možda biste mogli da zastanete kraj ginka i shvatite da je priroda ono što nas okružuje, da od nje u velikoj meri zavisi i naše zdravlje. Jedno drvo koje leči tako je zasađeno baš ispred najvećeg srpskog bolničkog kompleksa.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
